НОВОСАДСКА ДЕПОНИЈА ДОБИЈА ЗЕЛЕНИ ПОЈАС И ВЕТРОЗАШТИТУ Топола, врба и багрем природни савезници у чишћењу земљишта и побољшању животне средине
Како би истраживали фиторемедијационе моћи различитих дрвенастих биљака, а у исто време подигли биодиверзитет на виши ниво, запослени са Института за низијско шумарство и заштиту животне средине покренули су пројекат „Дрвеће за редукцију контаминената на новосадској депонији”, у сарадњи са америч-ким „U.S. Forest Service”, који су финансирали 49.000 долара за реализацију ове идеје.
Како је за „Дневник” рекао научни саветник у Институту др Дејан Стојановић, у сарадњи са градским властима, добили су парцелу од око 4.5 хектара на којој је било планирано подизање шуме.
Сарадња је потписана на три године, а пројекат се реализује у три фазе, с тим што се у јануару, у првој фази радило подизање шуме на ширем подручју депоније, које се у катастру води као зелени заштитни појас.
– Пројекат смо почели прошле године, посадили смо дрвенасте врсте, а у другој и трећој фази ће се истраживати како различите дрвенасте врсте уклањају загађење из земљишта. На тој површини стварала се дивља депонија, па је било неопходно пре свега очистити је и припремити за садњу, те су нам у тој мисији пуно помогли радници ЈКП „Чистоћа” , која су уз два багера успели да очисте делове парцеле затрпане смећем, те додају слој земље, а багер је за ове сврхе дотирао и ЈП „Пут”.
С обзиром на то да на станишту постоје разлике у земљишту на самој парцели, тако да иста врста не може да буде засађена на целој површини, научни сарадник каже да је нижи део терена влажнији, те су ту садили тополу и врбу, а на вишем делу, због услова које диктира земљиште, посађене су багрем и дивље воћне врсте крушке, јабуке и трешње, јер су то врсте које због плодова могу да привлаче други живи свет, првенствено птице и инсекте, те се на тај начин утиче и на повећање биодиверзитета. Укупно је засађено 3.800 појединачних садница.
И најмлађи учили у природи
У пројекат се, каже др Дејан Стојановић укључује и јавност, те су једног дана угостили и децу из вртића. С обзиром на то да се знања најбоље усвајају у пракси, на терену је спроведена едукативна радионица, како би на лицу места могли да сазнају нешто више о природним процесима, процесу фотремедијације, садњи биљака и њиховом одржавању, зашто су нам оне значајне....
– Пројекат има научно – истраживачки карактер , јер ћемо видети колико је која врста подложна фиторемедијацији, а са друге стране добили смо заштитни појас на површини где је била депонија и имамо значајно већу зелену површину, што се дефинише као општа корист – каже Стојановић, који је иначе и помоћник директора на Институту за низијско шумарство и заштиту животне средине.
У акцији садње учествовао је 31 запослен из колектива Института. Идеја коју су предложили Американцима је била да не организују трећа лица да обаве тај посао, већ су се они као колектив организовали и показали тим-ски дух и рад, што се странцима много допало, прича наш саговорник.
Након садње, каже, очекује их одржавање садница, јер је најлакше засадити биљку. Неопходно је након тога, одржати је виталну.