Novosađanka Valentina Prpa skroz odlična u školi i u bazenu
NOVI SAD: Deca tokom odrastanja i usvajanja informacija od roditelja, ali i okoline, različito reflektuju svoje želje, stavove i mišljenja, u zavisnosti od uslova u kojima odrastaju. Nekima treba više vremena da se odluče šta u životu žele da postignu, dok druge, već u ranom uzrastu, zaseni neki događaj koji predstavlja prekretnicu u njihovim namerama.
Tako je i četrnaestogodišnja Valentina Prpa, učenica osmog razreda OŠ „Nikola Tesla” već s pet godina tačno znala da je plivanje ono što joj oduzima dah, te da je to staza kojom želi da započne svoje životno putovanje.
Pre toga sam trenirala još nekoliko sportova, ali se nisam u njima pronalazila te je to trajalo veoma kratko, kaže Valentina. Kako dodaje, imala je pet godina kada je mami rekla da želi da počne profesionalno da se bavi plivanjem i nakon kratkog ubeđivanja i njene upornosti, mama je videla da Valentina neće odustati od te ideje.
Jednog dana me je uzela za ruku i ostvarila moju želju, i to je bio jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu. Upisala me je u Plivački klub „Novi Sad”, a sadašnji trener mi je Ivan Grujić, navodi naša sogovornica.
Kako kaže, iako je znala da pliva, prvih nekoliko treninga nije smela da uđe u bazen, jednostavno je njom vladao neki neobjašnjivi strah. Zahvaljujući tadašnjem treneru, koji nije dopustio da je to spreči u ostvarivanju njenih snova, oslobodila se tog neprijatnog osećaja i od tada već punih devet godina niže samo uspehe.
Tada me je trener ostavljao sa strane da posmatram treninge, a na kraju bi, kada većina ode, on ulazio sa mnom u bazen i pomagao mi da plivam i oslobodim se te jeze, kaže Valentina Prpa.
Vrlo brzo sam se, dodaje, pokrenula i počela da treniram, i to od takozvane prve staze.
Već nakon godinu i po intenzivnog treniranja, otišla sam na svoje prvo međunarodno takmičenje, s kojeg sam se vratila s bronzanom medaljom. Najbolja sezona mi je bila prošla, a imala sam i jedan uspešan period s devet godina, kada sam išla u treći razred. Tada sam na svakom takmičenju osvajala zlato, priseća naša sagovornica.
U suštini, kako kaže mlada Valentina, svake godine kada ode na neko takmičenje osvoji jedno od prva tri mesta, sve zavisi od toga koje su discipline u pitanju. Inače su neka takmičenja koncipirana tako da se pliva više stilova, te je tako na jednom takmičenju koje je sadržalo četiri discipline, odnela sve četiri medalje.
Specijalizovala sam se za tehniku plivanja prsnim stilom, u toj disciplini sam čak osvojila 615 bodova na takmičenju održanom na Spensu, a 1.000 je svetski rekord. Moram da priznam da sam pre četiri godine prolazila ponovo kroz krizu, ovaj put bio je u pitanju strah od takmičenja. Ne znam ni sama zašto, ali sam imala užasne treme i tresla sam se kao prut. Tada su svi mislili da ću odustati, ali sam ja prosto znala da je to faza koju moram sama sa sobom da prevaziđem. Previše sam zavolela plivanje, uložila toliki trud i ostvarila već toliko uspeha, da bih sebi tako lako dozvolila da odustanem.
Na kraju je, kako kaže naša sagovornica, uspela da se izbori s tim i nastavi da se takmiči, ponosno nižući uspehe jedan za drugim. Tako njenu sobu danas krasi više od 115 medalja, kako zlatnih, tako i srebrnih i bronzanih. Imala je i normu za Centralnoevropsko takmičenje, na koje, nažalost, nije mogla da ode zbog povrede.
Bili smo na pripremama u Kragujevcu za Državno takmičenje, kada sam osetila prve bolove u leđima, kaže Valentina.
Nisam im pridavala velikog značaja, dodaje, jer sam mislila da će brzo proći.
Međutim, vreme je prolazilo, ali bol nije, te su me roditelji odveli na magnetnu rezonancu i ustanovljeno je da su mi otekli diskusi. Pršljenovi su udarali jedan o drugi, kao da su se kosti krunile i fali mi deo pršljena. Povredila sam se pre osam meseci i plivala sam s prekidima, zbog terapija koje su mi doktori uvodili. Sad već četiri meseca ne plivam uopšte, ali se nadam da ću se uskoro oporaviti i vratiti u bazen jer mi plivanje mnogo nedostaje. Nekoliko puta sam bila na ivici da odustanem, ali ja bez plivanja nisam kompletna, ono je deo mene i moje ličnosti, bez kojeg ne znam kako da živim, kaže Valentina.
Kakonavodi ova mlada nada, plivanje joj oduzima veoma mnogo vremena, i uz obaveze u školi, ne posvećuje mnogo pažnje nekim drugim stvarima. Dani su joj isplanirani i unapred organizovani, ali, iako je okupirana plivanjem, u školi ne izostaju izvanredni rezultati, te je Valentina od prvog razred skroz odličan đak.
I. Mikloši