Новосађанка Валентина Прпа скроз одлична у школи и у базену
НОВИ САД: Деца током одрастања и усвајања информација од родитеља, али и околине, различито рефлектују своје жеље, ставове и мишљења, у зависности од услова у којима одрастају. Некима треба више времена да се одлуче шта у животу желе да постигну, док друге, већ у раном узрасту, засени неки догађај који представља прекретницу у њиховим намерама.
Тако је и четрнаестогодишња Валентина Прпа, ученица осмог разреда ОШ „Никола Тесла” већ с пет година тачно знала да је пливање оно што јој одузима дах, те да је то стаза којом жели да започне своје животно путовање.
Пре тога сам тренирала још неколико спортова, али се нисам у њима проналазила те је то трајало веома кратко, каже Валентина. Како додаје, имала је пет година када је мами рекла да жели да почне професионално да се бави пливањем и након кратког убеђивања и њене упорности, мама је видела да Валентина неће одустати од те идеје.
Једног дана ме је узела за руку и остварила моју жељу, и то је био један од најсрећнијих тренутака у мом животу. Уписала ме је у Пливачки клуб „Нови Сад”, а садашњи тренер ми је Иван Грујић, наводи наша соговорница.
Како каже, иако је знала да плива, првих неколико тренинга није смела да уђе у базен, једноставно је њом владао неки необјашњиви страх. Захваљујући тадашњем тренеру, који није допустио да је то спречи у остваривању њених снова, ослободила се тог непријатног осећаја и од тада већ пуних девет година ниже само успехе.
Тада ме је тренер остављао са стране да посматрам тренинге, а на крају би, када већина оде, он улазио са мном у базен и помагао ми да пливам и ослободим се те језе, каже Валентина Прпа.
Врло брзо сам се, додаје, покренула и почела да тренирам, и то од такозване прве стазе.
Већ након годину и по интензивног тренирања, отишла сам на своје прво међународно такмичење, с којег сам се вратила с бронзаном медаљом. Најбоља сезона ми је била прошла, а имала сам и један успешан период с девет година, када сам ишла у трећи разред. Тада сам на сваком такмичењу освајала злато, присећа наша саговорница.
У суштини, како каже млада Валентина, сваке године када оде на неко такмичење освоји једно од прва три места, све зависи од тога које су дисциплине у питању. Иначе су нека такмичења конципирана тако да се плива више стилова, те је тако на једном такмичењу које је садржало четири дисциплине, однела све четири медаље.
Специјализовала сам се за технику пливања прсним стилом, у тој дисциплини сам чак освојила 615 бодова на такмичењу одржаном на Спенсу, а 1.000 је светски рекорд. Морам да признам да сам пре четири године пролазила поново кроз кризу, овај пут био је у питању страх од такмичења. Не знам ни сама зашто, али сам имала ужасне треме и тресла сам се као прут. Тада су сви мислили да ћу одустати, али сам ја просто знала да је то фаза коју морам сама са собом да превазиђем. Превише сам заволела пливање, уложила толики труд и остварила већ толико успеха, да бих себи тако лако дозволила да одустанем.
На крају је, како каже наша саговорница, успела да се избори с тим и настави да се такмичи, поносно нижући успехе један за другим. Тако њену собу данас краси више од 115 медаља, како златних, тако и сребрних и бронзаних. Имала је и норму за Централноевропско такмичење, на које, нажалост, није могла да оде због повреде.
Били смо на припремама у Крагујевцу за Државно такмичење, када сам осетила прве болове у леђима, каже Валентина.
Нисам им придавала великог значаја, додаје, јер сам мислила да ће брзо проћи.
Међутим, време је пролазило, али бол није, те су ме родитељи одвели на магнетну резонанцу и установљено је да су ми отекли дискуси. Пршљенови су ударали један о други, као да су се кости круниле и фали ми део пршљена. Повредила сам се пре осам месеци и пливала сам с прекидима, због терапија које су ми доктори уводили. Сад већ четири месеца не пливам уопште, али се надам да ћу се ускоро опоравити и вратити у базен јер ми пливање много недостаје. Неколико пута сам била на ивици да одустанем, али ја без пливања нисам комплетна, оно је део мене и моје личности, без којег не знам како да живим, каже Валентина.
Каконаводи ова млада нада, пливање јој одузима веома много времена, и уз обавезе у школи, не посвећује много пажње неким другим стварима. Дани су јој испланирани и унапред организовани, али, иако је окупирана пливањем, у школи не изостају изванредни резултати, те је Валентина од првог разред скроз одличан ђак.
И. Миклоши