Novosađani žele nove parkove, dečja igrališta i sportske terene

Kako je za “Dnevnik” rekla Dušica Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada, koji realizuju ideju, ono što je njih pokrenulo i motivisalo da se pozabave tim pitanjima jeste činjenica da Novosađani, kao i organizacije koje rade na polju zaštite životne sredine u našem gradu nisu upoznate sa tim koliko mogu da doprinesu u ozelenjavanju i poboljšanju prirodnog ambijenta u Novom Sadu.

- Mnogi primećuju da je zelenila sve manje i da ga nije dovoljno, stoga bi voleli da se taj nedostatak nadomesti novim zelenim površinama – priča Milenković. - Postoji dokument “Strategija razvoja sistema zelenih površina Grada Novog Sada” koji, osim nas, nema nijedan grad u Srbiji. Građani ne znaju za to, iako bi “Zelena strategija” trebala da bude osnovni dokument, na osnovu kog se planira zelenilo na području grada.

Po njenim rečima, bitno je podići svest ljudi da imaju mogućnost da doprinesu očuvanju životne sredine, ispolje ideje i pokrenu inicijaticvu. Sa druge strane, treba uputiti civilne organizacije kako da prate javne politike, poput “Zelene strategije”.

- U okviru projekta su održana tri predavanja, a prvo se odnosilo na ulogu urbanog zelenila, u smislu smanjenja klimatskih promena i njihovom uticaju na urbano zelenilo – objašnjava naša sagovornica. - Drugo je bilo o uticaju klimatskih promena na zemljište, dok je treće bilo posvećeno njihovom uticaju na vodena staništa. Većina projektnih aktivnosti realizovana je na našim tradicionalnim cvetnim pijacama, kada su posetioci na našem štandu, osim upoznavanja sa klimatskim promenama, kroz promotivne materijale i interaktivna predavanja, mogli da se izjasne putem anketa o zelenim površinama u gradu. Njihova mišljenja i predlozi biće prosleđeni gradskim organima, kako bi se uspostavio odnos saradnje između građana i predstavnika lokalnih vlasti, u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena.

Anketirano je 1.500 građana i više od trećine ispitanika je bilo mlađe od 35 godina. Pitanja su bila podeljena u tri kategorije, te su kroz raznolike teme dobili približan uvid u to koliko su građani zadovoljni postojanjem zelenih površina u gradu, šta smatraju da nedostaje, koliko vremena provode u prirodnim ambijentima, koji su najčešći razlozi poseta prirodi... Jedna od kategorizacija pitanja bila je usmerena na to koliko građani znaju i razumeju javne politike iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

- Više od polovine ispitanika smatra da je kvalitet zelenih prostora u Novom Sadu nezadovoljavajući, a da su najmanje „zeleni“ delovi grada Centar, tačnije Stari grad, zbog nedostatka zelenila i prevladavajućeg betona, a zatim Detelinara, zbog intenzivne urbanizacije i izostanka planiranja zelenih površina – otkriva nam Dušica Milenković. – Posle su naveli i Grbavicu, a za njima slede Podbara, delovi Novog naselja, Telep i bulevari Patrijarha Pavla i Evrope. To znači da je ovom gradu potrebno više zelenih površina jer sa porastom broja stanovnika prisutne zelene površine postaju male.

Novosađani najčešće posećuju parkove i to Dunavski, Limanski i Futoški, dok ih nešto manji broj prošeta Kejom. Vreme povode i na Štrandu i u Kameničkom parku. Blizina mesta, kao i njegova specifičnost najčešći su razlozi zbog kojih ispitanici posećuju određene zelene površine. Svakodnevno ili više puta nedeljno čak 38 odsto anketiranih posećuje zelene prostore, dok jednom nedeljno to čini oko 31 odsto. Kao osnovne motive ljubavi prema zelenim područjima navode druženje, “beg u prirodu” i odmor, kao i rekreaciju, sport, boravak sa decom...

- Najveći broj ispitanika, 64.4 odsto misli da ne može da utiče na izgled i sadržaj zelenih površina u gradu, a 23,5 odsto smatra da je uticaj moguć – kaže naša sagovornica. - Čak 70,6 odsto, bi želelo više parkova, pa onda dečjih igrališta, sportskih terena i parkova za pse. Najveći broj anketiranih izjavilo je da nije bilo uključeno u aktivnosti zaštite životne sredine, a oni koji su odgovorili potvrdno su uglavnom učestvovali u čišćenju i sakupljanju otpada, sadnji drveća i reciklaži. Malo ih je pošumljavalo, volontiralo ili pisalo projekte i peticije.

Kada je reč o poznavanju postojećih trendova iz oblasti životne sredine i klimatskih promena, 424 ispitanika izjavilo je da nije upoznato sa činjenicom da je usvojena “Zelena agenda” za Zapadni Balkan. Taj dokument obavezuje sve zemlje Evropske Unije i Zapadnog Balkana da ga u narednih 30 godina sprovedu i tako zaštite klimu na našem kontinentu, uštede energiju i rade na mobilnosti. Cilj je i uvođenje cirkularne ekonomije i pametnog upravljanja otpadom, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, uvođenje održive poljoprivrede, više organske proizvodnje i zaštita biodiverziteta.

- Najveći deo anketiranih povezuje visoke temperature kao najčešće posledice klimatskih promena, navodeći da je to osnovna stvar sa kojom su se i sami susreli – ističe Milenković, ukazavši na to da građani povezuju klimatske promene i sa sušom, zagađenjem, poplavama, olujama, zemljotresima i uraganima. - U okviru projekta smo imali i dve obuke za organizacije civilnog društva koje se bave životnom sredinom.

Projekat “Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad” deo je programa “Snažno zeleno” i “Zeleni inkubator”, koji finansira Evropska Unija, a koji realizuje Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inžinjerima za zaštitu žuivotne sredine.

I. Bakmaz