Новосађани желе нове паркове, дечја игралишта и спортске терене

Како је за “Дневник” рекла Душица Миленковић из Покрета горана Новог Сада, који реализују идеју, оно што је њих покренуло и мотивисало да се позабаве тим питањима јесте чињеница да Новосађани, као и организације које раде на пољу заштите животне средине у нашем граду нису упознате са тим колико могу да допринесу у озелењавању и побољшању природног амбијента у Новом Саду.

- Многи примећују да је зеленила све мање и да га није довољно, стога би волели да се тај недостатак надомести новим зеленим површинама – прича Миленковић. - Постоји документ “Стратегија развоја система зелених површина Града Новог Сада” који, осим нас, нема ниједан град у Србији. Грађани не знају за то, иако би “Зелена стратегија” требала да буде основни документ, на основу ког се планира зеленило на подручју града.

По њеним речима, битно је подићи свест људи да имају могућност да допринесу очувању животне средине, испоље идеје и покрену иницијатицву. Са друге стране, треба упутити цивилне организације како да прате јавне политике, попут “Зелене стратегије”.

- У оквиру пројекта су одржана три предавања, а прво се односило на улогу урбаног зеленила, у смислу смањења климатских промена и њиховом утицају на урбано зеленило – објашњава наша саговорница. - Друго је било о утицају климатских промена на земљиште, док је треће било посвећено њиховом утицају на водена станишта. Већина пројектних активности реализована је на нашим традиционалним цветним пијацама, када су посетиоци на нашем штанду, осим упознавања са климатским променама, кроз промотивне материјале и интерактивна предавања, могли да се изјасне путем анкета о зеленим површинама у граду. Њихова мишљења и предлози биће прослеђени градским органима, како би се успоставио однос сарадње између грађана и представника локалних власти, у заједничкој борби против климатских промена.

Анкетирано је 1.500 грађана и више од трећине испитаника је било млађе од 35 година. Питања су била подељена у три категорије, те су кроз разнолике теме добили приближан увид у то колико су грађани задовољни постојањем зелених површина у граду, шта сматрају да недостаје, колико времена проводе у природним амбијентима, који су најчешћи разлози посета природи... Једна од категоризација питања била је усмерена на то колико грађани знају и разумеју јавне политике из области заштите животне средине и климатских промена.

- Више од половине испитаника сматра да је квалитет зелених простора у Новом Саду незадовољавајући, а да су најмање „зелени“ делови града Центар, тачније Стари град, због недостатка зеленила и превладавајућег бетона, а затим Детелинара, због интензивне урбанизације и изостанка планирања зелених површина – открива нам Душица Миленковић. – После су навели и Грбавицу, а за њима следе Подбара, делови Новог насеља, Телеп и булевари Патријарха Павла и Европе. То значи да је овом граду потребно више зелених површина јер са порастом броја становника присутне зелене површине постају мале.

Новосађани најчешће посећују паркове и то Дунавски, Лимански и Футошки, док их нешто мањи број прошета Кејом. Време поводе и на Штранду и у Каменичком парку. Близина места, као и његова специфичност најчешћи су разлози због којих испитаници посећују одређене зелене површине. Свакодневно или више пута недељно чак 38 одсто анкетираних посећује зелене просторе, док једном недељно то чини око 31 одсто. Као основне мотиве љубави према зеленим подручјима наводе дружење, “бег у природу” и одмор, као и рекреацију, спорт, боравак са децом...

- Највећи број испитаника, 64.4 одсто мисли да не може да утиче на изглед и садржај зелених површина у граду, а 23,5 одсто сматра да је утицај могућ – каже наша саговорница. - Чак 70,6 одсто, би желело више паркова, па онда дечјих игралишта, спортских терена и паркова за псе. Највећи број анкетираних изјавило је да није било укључено у активности заштите животне средине, а они који су одговорили потврдно су углавном учествовали у чишћењу и сакупљању отпада, садњи дрвећа и рециклажи. Мало их је пошумљавало, волонтирало или писало пројекте и петиције.

Када је реч о познавању постојећих трендова из области животне средине и климатских промена, 424 испитаника изјавило је да није упознато са чињеницом да је усвојена “Зелена агенда” за Западни Балкан. Тај документ обавезује све земље Европске Уније и Западног Балкана да га у наредних 30 година спроведу и тако заштите климу на нашем континенту, уштеде енергију и раде на мобилности. Циљ је и увођење циркуларне економије и паметног управљања отпадом, смањење загађења ваздуха, воде и земљишта, увођење одрживе пољопривреде, више органске производње и заштита биодиверзитета.

- Највећи део анкетираних повезује високе температуре као најчешће последице климатских промена, наводећи да је то основна ствар са којом су се и сами сусрели – истиче Миленковић, указавши на то да грађани повезују климатске промене и са сушом, загађењем, поплавама, олујама, земљотресима и ураганима. - У оквиру пројекта смо имали и две обуке за организације цивилног друштва које се баве животном средином.

Пројекат “Зелени договор за зелени Нови Сад” део је програма “Снажно зелено” и “Зелени инкубатор”, који финансира Европска Унија, а који реализује Београдска отворена школа у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжињерима за заштиту жуивотне средине.

И. Бакмаз