NJEGOŠEV DAN U MATICI SRPSKOJ Dubinska vertikala srpskog jezika i poezije

Akademik Miro Vuksanović, potpredsednik Njegoševog odbora Matice srpske, uputio je pozdravne reči na svečanom otvaranju “Njegoševog dana”, kojem su prisustvovali, među ostalima, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Smiljana Glamočanin Varga i drugi predstavnici Pokrajine i Grada Novog Sada.

U uvodnim napomenama akademik Miro Vuksanović podsetio je na Njegoševe veze sa Maticom srpskom, navodeći osnovne podatke o njegovom kalendaru, odnosno važne događaje vezane i za njegovu stvaralačku biografiju, koji to potvrđuju. On je napomenuo da će svake druge godine objavljivati Njegošev zbornik i priređivati naučne skupove, uvek s različitom temom.

- Njegoš je, kao što bar svi ovde dobro znamo, mada nisam siguran da će mnogi izvan ove sale to biti spremni da priznaju, dubinska vertikala srpskog jezika i poezije, srpske duhovnosti i kulture, srpske duše i narodnog bića. Kada to znamo, onda nam je mnogo lakše da izađemo na kraj s iskušenjima i problemima sa kojima se inače svakodnevno suočavamo, i to kako svako od nas lično, tako i kao čitav narod, ili naučna i kulturna zajednica - istakao je u svom obraćanju prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i član Njegoševog odbora Matice srpske, dodajući da je upravo Njegoš jedna od centralnih kategorija naše kulture, koja nam omogućuje da trajemo u vremenu bolje sa njim, nego bez njega.

Zbog sprečenosti drugim obavezama, među govornicima nisu bili arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je predsednik Njegoševog odbora Matice srpske, i episkop bački Irinej, u čije ime se prisutnima obratio episkop mohački Isihije, koji je istakao da mu je velika čast i radost da može da učestvuje u ovom skupu i prenese pozdrav i blagoslov vladike Irineja, koji je član Njegoševog odbora Matice srpske. Osvrćući se na Njegoševe veze sa Maticom srpskom, na koje je podsetio akademik Miro Vuksanović, episkop Isihije je dodao da to pokazuje koliko se Njegošev život i delo usko prepliće sa imenom Matice srpske, i koliko ima mnogo dodirnih tačaka i podudaranja. Pominjući da je Njegoš 1845. postao i sam član Matice srpske, episkop Isihije je rekao da je on zvezda na tom bogatom nebu koje je sadržano u Matici srpskoj, i jedna od ključnih ličnosti koja joj je i dala onaj oblik koji sada ima, i koji će imati i u budućnosti.

- Pod krovovima Matice srpske se nalazi velika riznica, a u toj riznici je i vanvremensko blago, ostalo iza velikog vladike. Njegoš je bio član Matice srpske, i tada je prepoznao i znao koliki je njen značaj, ne samo za Srbe u Austrougarskoj, nego i za celokupni srpski narod. U Matici su okupljena sva prva izdanja Njegoševih dela, ali i ona kasnija, štampana na drugim jezicima, osim srpskog. Na život i delo velikog pesnika i mislioca, vladike i vladara, podsećaju i ovi novembarski dani u Matici srpskoj, posvećeni Njegošu i uče nas tome da se Njegoš i srpska kultura ne mogu odvojiti - rekao je u svom obraćanju gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, dodajući da, kao što je neraskidiva veza između Matice srpske i Novog Sada, tako je neraskidiva i vanvremenska veza između našeg vladike Petra Petrovića Njegoša i te naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije, te da nije slučajno što je Matica srpska pre 13 godina osnovala Njegošev odbor.

Prikazan je Njegošev zbornik Matice srpske br. 3, o kojem je govorio prof.dr Goran Maksimović. Potom je održan naučni skup na temu “Jezik u Njegoševim delima”, u čijem radu su učestvovali: akademik Miro Vuksanović, akademik Jasmina Grković Mejyor, prof. dr Jelica Stojanović, prof. dr Radmilo Marojević, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Ana Pejanović, prof. dr Mato Pižurica i prof. dr Miodrag Jovanović. 

N.Pejčić

Foto: B.Lučić