Nedostaje li studentima fizičko vaspitanje kao nastavni predmet

Inicijativa iz 2011. godine, koju je pokrenulo Društvo pedagoga fizičke kulture Srbije rezultirala je, dve godine kasnije, usvajanjem dokumenta o vraćanju fizičkog vaspitanja na fakultete od strane Nacionalnog prosvetnog saveta. Uprkos tome, još uvek nije došlo do realizacije ovog dokumenta.

Sa druge strane, Ekonomski fakulet u Subotici je samoinicijativno kao izborni predmet uveo fizičko vaspitanje, gde studenti učestvuju u različitim aktivnostima, od maratona, do trka i sportskih turnira. Studenti koji pohađaju ovaj predmet svake godine dobijaju po 2 ESPB poena.

Takav model fizičke aktivnosti podržava i redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Dejan Madić. Prema njegovom mišljenju fizičko vaspitanje nije samo fizička aktivnost, već su potrebna i predavanja o zdravom načinu života, zdravoj ishrani  i posledicama smanjenog kretanja.

– U Novom Sadu se još 1974. kada je i pravljen kampus vodilo računa o studentskom fizičkom vežbanju, čemu je dokaz đačko igralište. Beograd to nije imao, niti je imao kampus. U Vojvodini je fizičko vaspitanje neopravdano ukinuto, jer smo imali materijalne resurse. Resursi ni sada nisu toliki problem jer se u zimskom semestru u periodu od oktobra do novembra, kao i u periodu od marta do kraja letnjeg semestra može vežbati napolju – ističe profesor.

Zemlje kao što su Mađarska, Severna Makedonija i Norveška mnogo vode računa o nižem uzrastu, pa se fizičko održava svaki dan, što nije slučaj sa Srbijom. Prof. Madić upravo u tome vidi razlog lošijeg zdravlja većine studenata, jer pre dolaska na fakultet nemaju adekvatnu fizičku aktivnost. On kaže da zaposleni na fakultetima podržavaju vežbanje, ali da tu postoji drugi problem.

– Dekani se boje da će neki predmeti zbog kadrovskih resursa ispaštati, jer će fizičko ući u program. Potrebna im je garancija da zbog toga neće imati manje časova iz stručnih predmeta.

Da fakulteti ipak organizuju neke vannastavne aktivnosti pokazuje primer Filozofskog fakulteta u okviru kojeg postoji sekcija za fudbal, košarku i odbojku. Student žurnalistike Konstantin Mlađenović redovno posećuje aktivnosti košarkaške sekcije. Fakultet posmatra kao potpuno drugačiju obrazovnu ustanovu u odnosu na srednju i osnovnu školu.

– U osnovnoj i srednjoj školi mladima je neophodna nastava fizičkog vaspitanja jer se oni u tim godinama još uvek razvijaju. Nastava na fakultetu isključivo je skoncentrisana da obezbedi adekvatno učenje za dati smer za koji su se studenti opredelili – kaže Mlađenović. – Ako se student opredeli za fizičko vaspitanje upisaće Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, tako da ne mislim da je fizičko neophodan predmet na fakultetima. Sa druge strane, sportske sekcije su veoma korisne jer omogućavaju studentima, koji to žele, da učestvuju u sportskim aktivnostima.

Student FTN-a Dušan Vojvodić, prošao je omladinsku školu FK Vojvodina, a trenutno je golman u Crvenoj zvezdi iz Novog Sada. U potpunosti je saglasan sa uvođenjem obavezne sportske aktivnosti studenata u sklopu fakulteta, dva do tri puta nedeljno, minimum sat vremena.

– Mnogo studenata je preokupirano učenjem gradiva, pa zapostavljaju fizičku aktivnost koja je važna pre svega za normalno funkcionisanje organizma, ali pomaže i u očuvanju i očvršćavanju tela i duha. Uveo bih sportsko-rekreativne časove, po želji studenata, na koje bi se gledalo kao na predmet koji nosi minimalan broj bodova za prolaz i tako bi se sačuvalo pre svega fizičko, a potom i mentalno zdravlje pojedinca, i koliko toliko umanjile posledice dugotrajnog sedenja za knjigom ili računarom – navodi Vojvodić. –  Kroz razne aktivnosti stiču se nova saznanja potrebna za život pojedinca, a kroz treninge i sportska takmičenja grade se karakter i ličnost čoveka, što kasnije može da utiče kako na poslovnu, tako i na sportsku karijeru.

V. M. Petrović

Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac