Nedostaje li studentima fizičko vaspitanje kao nastavni predmet
U Srbiji je fizičko vaspitanje za sve studente prve godine bilo obavezno od 1963. sve do 1998. godine, kada je potpuno ukinuto.
Inicijativa iz 2011. godine, koju je pokrenulo Društvo pedagoga fizičke kulture Srbije rezultirala je, dve godine kasnije, usvajanjem dokumenta o vraćanju fizičkog vaspitanja na fakultete od strane Nacionalnog prosvetnog saveta. Uprkos tome, još uvek nije došlo do realizacije ovog dokumenta.
Sa druge strane, Ekonomski fakulet u Subotici je samoinicijativno kao izborni predmet uveo fizičko vaspitanje, gde studenti učestvuju u različitim aktivnostima, od maratona, do trka i sportskih turnira. Studenti koji pohađaju ovaj predmet svake godine dobijaju po 2 ESPB poena.
Takav model fizičke aktivnosti podržava i redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Dejan Madić. Prema njegovom mišljenju fizičko vaspitanje nije samo fizička aktivnost, već su potrebna i predavanja o zdravom načinu života, zdravoj ishrani i posledicama smanjenog kretanja.
– U Novom Sadu se još 1974. kada je i pravljen kampus vodilo računa o studentskom fizičkom vežbanju, čemu je dokaz đačko igralište. Beograd to nije imao, niti je imao kampus. U Vojvodini je fizičko vaspitanje neopravdano ukinuto, jer smo imali materijalne resurse. Resursi ni sada nisu toliki problem jer se u zimskom semestru u periodu od oktobra do novembra, kao i u periodu od marta do kraja letnjeg semestra može vežbati napolju – ističe profesor.
Zemlje kao što su Mađarska, Severna Makedonija i Norveška mnogo vode računa o nižem uzrastu, pa se fizičko održava svaki dan, što nije slučaj sa Srbijom. Prof. Madić upravo u tome vidi razlog lošijeg zdravlja većine studenata, jer pre dolaska na fakultet nemaju adekvatnu fizičku aktivnost. On kaže da zaposleni na fakultetima podržavaju vežbanje, ali da tu postoji drugi problem.
– Dekani se boje da će neki predmeti zbog kadrovskih resursa ispaštati, jer će fizičko ući u program. Potrebna im je garancija da zbog toga neće imati manje časova iz stručnih predmeta.
Da fakulteti ipak organizuju neke vannastavne aktivnosti pokazuje primer Filozofskog fakulteta u okviru kojeg postoji sekcija za fudbal, košarku i odbojku. Student žurnalistike Konstantin Mlađenović redovno posećuje aktivnosti košarkaške sekcije. Fakultet posmatra kao potpuno drugačiju obrazovnu ustanovu u odnosu na srednju i osnovnu školu.
– U osnovnoj i srednjoj školi mladima je neophodna nastava fizičkog vaspitanja jer se oni u tim godinama još uvek razvijaju. Nastava na fakultetu isključivo je skoncentrisana da obezbedi adekvatno učenje za dati smer za koji su se studenti opredelili – kaže Mlađenović. – Ako se student opredeli za fizičko vaspitanje upisaće Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, tako da ne mislim da je fizičko neophodan predmet na fakultetima. Sa druge strane, sportske sekcije su veoma korisne jer omogućavaju studentima, koji to žele, da učestvuju u sportskim aktivnostima.
Student FTN-a Dušan Vojvodić, prošao je omladinsku školu FK Vojvodina, a trenutno je golman u Crvenoj zvezdi iz Novog Sada. U potpunosti je saglasan sa uvođenjem obavezne sportske aktivnosti studenata u sklopu fakulteta, dva do tri puta nedeljno, minimum sat vremena.
– Mnogo studenata je preokupirano učenjem gradiva, pa zapostavljaju fizičku aktivnost koja je važna pre svega za normalno funkcionisanje organizma, ali pomaže i u očuvanju i očvršćavanju tela i duha. Uveo bih sportsko-rekreativne časove, po želji studenata, na koje bi se gledalo kao na predmet koji nosi minimalan broj bodova za prolaz i tako bi se sačuvalo pre svega fizičko, a potom i mentalno zdravlje pojedinca, i koliko toliko umanjile posledice dugotrajnog sedenja za knjigom ili računarom – navodi Vojvodić. – Kroz razne aktivnosti stiču se nova saznanja potrebna za život pojedinca, a kroz treninge i sportska takmičenja grade se karakter i ličnost čoveka, što kasnije može da utiče kako na poslovnu, tako i na sportsku karijeru.
V. M. Petrović
Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac