Недостаје ли студентима физичко васпитање као наставни предмет

Иницијатива из 2011. године, коју је покренуло Друштво педагога физичке културе Србије резултирала је, две године касније, усвајањем документа о враћању физичког васпитања на факултете од стране Националног просветног савета. Упркос томе, још увек није дошло до реализације овог документа.

Са друге стране, Економски факулет у Суботици је самоиницијативно као изборни предмет увео физичко васпитање, где студенти учествују у различитим активностима, од маратона, до трка и спортских турнира. Студенти који похађају овај предмет сваке године добијају по 2 ЕСПБ поена.

Такав модел физичке активности подржава и редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Дејан Мадић. Према његовом мишљењу физичко васпитање није само физичка активност, већ су потребна и предавања о здравом начину живота, здравој исхрани  и последицама смањеног кретања.

– У Новом Саду се још 1974. када је и прављен кампус водило рачуна о студентском физичком вежбању, чему је доказ ђачко игралиште. Београд то није имао, нити је имао кампус. У Војводини је физичко васпитање неоправдано укинуто, јер смо имали материјалне ресурсе. Ресурси ни сада нису толики проблем јер се у зимском семестру у периоду од октобра до новембра, као и у периоду од марта до краја летњег семестра може вежбати напољу – истиче професор.

Земље као што су Мађарска, Северна Македонија и Норвешка много воде рачуна о нижем узрасту, па се физичко одржава сваки дан, што није случај са Србијом. Проф. Мадић управо у томе види разлог лошијег здравља већине студената, јер пре доласка на факултет немају адекватну физичку активност. Он каже да запослени на факултетима подржавају вежбање, али да ту постоји други проблем.

– Декани се боје да ће неки предмети због кадровских ресурса испаштати, јер ће физичко ући у програм. Потребна им је гаранција да због тога неће имати мање часова из стручних предмета.

Да факултети ипак организују неке vannastavnе активности показује пример Филозофског факултета у оквиру којег постоји секција за фудбал, кошарку и одбојку. Студент журналистике Константин Млађеновић редовно посећује активности кошаркашке секције. Факултет посматра као потпуно другачију образовну установу у односу на средњу и основну школу.

– У основној и средњој школи младима је неопходна настава физичког васпитања јер се они у тим годинама још увек развијају. Настава на факултету искључиво је сконцентрисана да обезбеди адекватно учење за дати смер за који су се студенти определили – каже Млађеновић. – Ако се студент определи за физичко васпитање уписаће Факултет спорта и физичког васпитања, тако да не мислим да је физичко неопходан предмет на факултетима. Са друге стране, спортске секције су веома корисне јер омогућавају студентима, који то желе, да учествују у спортским активностима.

Студент ФТН-а Душан Војводић, прошао је омладинску школу ФК Војводина, а тренутно је голман у Црвеној звезди из Новог Сада. У потпуности је сагласан са увођењем обавезне спортске активности студената у склопу факултета, два до три пута недељно, минимум сат времена.

– Много студената је преокупирано учењем градива, па запостављају физичку активност која је важна пре свега за нормално функционисање организма, али помаже и у очувању и очвршћавању тела и духа. Увео бих спортско-рекреативне часове, по жељи студената, на које би се гледало као на предмет који носи минималан број бодова за пролаз и тако би се сачувало пре свега физичко, а потом и ментално здравље појединца, и колико толико умањиле последице дуготрајног седења за књигом или рачунаром – наводи Војводић. –  Кроз разне активности стичу се нова сазнања потребна за живот појединца, а кроз тренинге и спортска такмичења граде се карактер и личност човека, што касније може да утиче како на пословну, тако и на спортску каријеру.

В. М. Петровић

Пројекат „Спортом до здравља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац