Ne mogu praznih ruku, ne staj mi na muku
Sećate li se one simpatične bake koja na pitanje novinara šta je to 14. februara kao iz topa odgovara: „Osmi mart”?
E takva je, pretpostavljam, zbrka u glavi milionima muškaraca koji imaju zadatak da dokažu istinsku ljubav, jer samo što se jedan praznik završio, a valja smisliti sledeći originalni dar za svoju partnerku. Sindikalni pokloni, poput karanfila i sad već „izlizanih” ruža, sa kojim će ih svakako dočekati snishodljivi poletarci raznoraznih stranačkih grupa, prvo su što treba otpisati. Plišane mede i srca koja šire ručice otkrivajući natpis „Volim te!” takođe su na crnoj listi, zajedno sa kičerajskim ikebanama o koje ćete se saplitati ispred pijaca narednih dana. Otpadaju i praktične sitnice za domaćinstvo, potencijalno uvredljive za jednu emancipovanu ženu koja sebe ne vidi samo u kuhinji. Kad dobiju bademantil, ljutnu se što nije negliže, kad u ukrasnom papiru nađu tople čarape o kojima su nedeljama pričale, kažu: „Zar ne vidiš kako mi ove štrafte šire noge?” Venecija je baš romantična, to bi je sigurno obradovalo, ali kud baš sad da presuše kanali! Muke ravne onima koje je doživeo Mali Radojica! Većina žena i devojaka reći će: „Ma ne treba ništa, bitna mi je samo pažnja”, al’ ajd’ se pojavi na taj dan praznih ruku ako smeš!
Slađana Milačić