MONOGRAFIJA SLOBODANA BJELICE POSVEĆENA ISTORIJI GRADA Uspon Novog Sada u četiri burna poglavlja
Razvoj grada između dva svetska rata, period koji je dugo bio neopravdano skrajnut u krugovima naših istoričara, prof. dr Slobodan Bjelica, jedan od najprilježnijih istraživača prošlosti najveće vojvođanske varoši, na blistav način osvetlio je u upravo objavljenoj monografskoj studiji „Uspon Novog Sada 1918-1941”.
Prve dve glave ove knjige oslikavaju burnu političku istoriju grada između 1919. i 1929, odnosno 1929. i 1941. Kao granična 1929. je uzeta ne samo zbog njenog značaja na širem jugoslovenskom planu – ukidanja parlamentarizma – već i zbog činjenice da je Novi Sad te godine postao sedište Dunavske banovine, što mu je donelo najveći politički značaj u njegovoj dotadašnjoj istoriji.
U trećoj glavi „Uspona” prikazan je pregled nespornog ekonomskog napretka koji Novi Sad doživljava između dva rata, dok je u četvrtoj sagledan kulturno-prosvetni aspekt razvoja grada.
– Ova knjiga ne predstavlja konačnu reč o Novom Sadu između dva svetska rata, već putokaz za dalja istraživanja nepregledne arhivske dokumentacije, ali i prebogate novosadske štampe izdavane u međuratnom periodu – poručio je prof. dr Slobodan Bjelica.
Knjigu su, inače, zajedno objavili Izdavačka kuća „Prometej” i Istorijski arhiv grada Novog Sada.
– Zahvaljujući Gradu Novom Sadu, Istorijski arhiv je dobio sredstva, koja su omogućila da se realizuje ovaj izuzetno važan projekat, ne samo za našu kuću već za čitav grad – rekao je direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev. – Stručna javnost i šira publika dobili su delo koje detljano omogućava uvid u ono što se dešavalo u Novom Sadu od 1918. do 1941.
Ova knjiga, ukazao je Đurđev na promociji održanoj u „Prometejevoj” galeriji, pokrivajući i političke procese, i privredni uspon i kulturni razvoj, objašnjava period kada je Novi Sad zapravo postavio temelje na kojima je izrastao današnji grad.
– U ovom važnom delu prof. dr Slobodan Bjelica je iskoristio sve moguće raspoložive izvore kako bi što detaljnije rekonstruisao prošlost Novog Sada u posmatranom periodu – ocenio je Đurđev. – I premda bi se zbog toga moglo očekivati da njegova knjiga bude uskostručna, ona je, naprotiv, pisana jednim lako razumljivim i čitljivim jezikom, tako da će i ljudi koji nisu istorijske struke naći veliko zadovoljstvo u njenom čitanju. I stoga verujem da će svaki ljubitelj istorije Novog Sada želeti da ovu monografiju ima u svojoj biblioteci.
M. S.