МОНОГРАФИЈА СЛОБОДАНА БЈЕЛИЦЕ ПОСВЕЋЕНА ИСТОРИЈИ ГРАДА Успон Новог Сада у четири бурна поглавља
Развој града између два светска рата, период који је дуго био неоправдано скрајнут у круговима наших историчара, проф. др Слободан Бјелица, један од најприљежнијих истраживача прошлости највеће војвођанске вароши, на блистав начин осветлио је у управо објављеној монографској студији „Успон Новог Сада 1918-1941”.
Прве две главе ове књиге осликавају бурну политичку историју града између 1919. и 1929, односно 1929. и 1941. Као гранична 1929. је узета не само због њеног значаја на ширем југословенском плану – укидања парламентаризма – већ и због чињенице да је Нови Сад те године постао седиште Дунавске бановине, што му је донело највећи политички значај у његовој дотадашњој историји.
У трећој глави „Успона” приказан је преглед неспорног економског напретка који Нови Сад доживљава између два рата, док је у четвртој сагледан културно-просветни аспект развоја града.
– Ова књига не представља коначну реч о Новом Саду између два светска рата, већ путоказ за даља истраживања непрегледне архивске документације, али и пребогате новосадске штампе издаване у међуратном периоду – поручио је проф. др Слободан Бјелица.
Књигу су, иначе, заједно објавили Издавачка кућа „Прометеј” и Историјски архив града Новог Сада.
– Захваљујући Граду Новом Саду, Историјски архив је добио средства, која су омогућила да се реализује овај изузетно важан пројекат, не само за нашу кућу већ за читав град – рекао је директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев. – Стручна јавност и шира публика добили су дело које детљано омогућава увид у оно што се дешавало у Новом Саду од 1918. до 1941.
Ова књига, указао је Ђурђев на промоцији одржаној у „Прометејевој” галерији, покривајући и политичке процесе, и привредни успон и културни развој, објашњава период када је Нови Сад заправо поставио темеље на којима је израстао данашњи град.
– У овом важном делу проф. др Слободан Бјелица је искористио све могуће расположиве изворе како би што детаљније реконструисао прошлост Новог Сада у посматраном периоду – оценио је Ђурђев. – И премда би се због тога могло очекивати да његова књига буде ускостручна, она је, напротив, писана једним лако разумљивим и читљивим језиком, тако да ће и људи који нису историјске струке наћи велико задовољство у њеном читању. И стога верујем да ће сваки љубитељ историје Новог Сада желети да ову монографију има у својој библиотеци.
М. С.