MARIJA SIMIĆ IZ SREMSKE KAMENICE VIŠE OD DECENIJE SE BAVI HEKLANJEM Idejom bake i unuke do originalnog cveta

Njene vredne ruke prave šešire, šubare, rukavice, šalove od konca i slično. Od hobija uspe i da zaradi, ali najbitnije od svega kako kaže za „Dnevnik“ je i to što uspeva da upoptuni svoje vreme kreativnim radom. 

- Moja majka se bavila heklanjem i štrikanjem i dok sam bila radno aktivna nisam imala toliko vremena za bilo kakav hobi. Otišla sam u penziju posle rata 1996. godine, a heklanjem i štrikanjem sam počela da se bavim kada su mi se deca preselila u inostranstvo – kaže Simić za „Dnevnik“.

Mustre i ideje za nešto drugačije modele pronalazi kako kaže na internetu. Konac, vunicu i igle kupuje u gradu i kaže da takvog materijala ne manjka, kao ni ideja za novotarije od konca.

- Heklala sam ruže i duž samog cveta postavljam žicu tako da su čvrste i služe kao ukras. Unuka je letos predložila da u cvet uheklam lavandu, što sam i uradila, tako da je naša zajednička ideja dala novi proizvod, a to je mirišljavi cvet. Dovoljno je da protrljate cvet i on će zamirisati. Lavanda dugo pušta prijatan miris, tako da ovaj ukras može lepo da oplemeni prostoriju. Pored toga, heklam šešir koji se radi od posebnog konca, pa mu nije potrebno štirkanje kako bi stojao čvrsto – kaže Simić.     

Više od sedam sati potrebno za štrikanje ozbiljnijeg šešira ili šubare

Za određene komade poput dečjih kapa potrebno joj je oko dva sata, dok joj je za ozbiljniji šešir ili šubaru u zavisnosti od mustre potrebno i do sedam sati.

- Nekada znam da pletem ili heklam do jedan iza ponoći, odnosno ne stanem dok ne završim samo da bih videla kako je ispao. U neku ruku ovo je za mene droga, ali ona dobra uz pomoć koje se i opustim, ali i uživam. Svima koji ne znaju šta bi od sebe ili imaju višak slobodnog vremena savetujem da krenu da se bave nekim zanatom, a pogotovo pletenjem ili heklanjem jer ono dosta smiruje i upoptunjuje vreme – kaže Simić. 

Došla je kaže iz Hrvatske gde je jedno vreme radila u tekstilnoj industriji, da bi potom u Novom Sadu provela 30 godina u jednoj kompaniji u kojoj su se pravile konzerve. 

Njene rukotvorine bile su dostupne na Sajmu za penzionere koji je održan minulog vikenda u Novom Sadu i koštaju od 700 dinara koliko je potrebno izdvojiti za heklane ruže, do 1.800 pa naviše koliko koštaju šeširi, šubare i ostalo.

S. Aničić Ilić

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.