МАРИЈА СИМИЋ ИЗ СРЕМСКЕ КАМЕНИЦЕ ВИШЕ ОД ДЕЦЕНИЈЕ СЕ БАВИ ХЕКЛАЊЕМ Идејом баке и унуке до оригиналног цвета
Чланица Удружења пензионера из Сремске Каменице Марија Симић више од деценије бави се хеклањем и плетењем и уз помоћ унука дошла је на идеју да у руже уплете лаванду.
Њене вредне руке праве шешире, шубаре, рукавице, шалове од конца i слично. Од хобија успе и да заради, али најбитније од свега како каже за „Дневник“ је и то што успева да упоптуни своје време креативним радом.
- Моја мајка се бавила хеклањем и штрикањем и док сам била радно активна нисам имала толико времена за било какав хоби. Отишла сам у пензију после рата 1996. године, а хеклањем и штрикањем сам почела да се бавим када су ми се деца преселила у иностранство – каже Симић за „Дневник“.
Мустре и идеје за нешто другачије моделе проналази како каже на интернету. Конац, вуницу и игле купује у граду и каже да таквог материјала не мањка, као ни идеја за новотарије од конца.
- Хеклала сам руже и дуж самог цвета постављам жицу тако да су чврсте и служе као украс. Унука је летос предложила да у цвет ухеклам лаванду, што сам и урадила, тако да је наша заједничка идеја дала нови производ, а то је миришљави цвет. Довољно је да протрљате цвет и он ће замирисати. Лаванда дуго пушта пријатан мирис, тако да овај украс може лепо да оплемени просторију. Поред тога, хеклам шешир који се ради од посебног конца, па му није потребно штиркање како би стојао чврсто – каже Симић.
Више од седам сати потребно за штрикање озбиљнијег шешира или шубаре
За одређене комаде попут дечјих капа потребно јој је око два сата, док јој је за озбиљнији шешир или шубару у зависности од мустре потребно и до седам сати.
- Некада знам да плетем или хеклам до један иза поноћи, односно не станем док не завршим само да бих видела како је испао. У неку руку ово је за мене дрога, али она добра уз помоћ које се и опустим, али и уживам. Свима који не знају шта би од себе или имају вишак слободног времена саветујем да крену да се баве неким занатом, а поготово плетењем или хеклањем јер оно доста смирује и упоптуњује време – каже Симић.
Дошла је каже из Хрватске где је једно време радила у текстилној индустрији, да би потом у Новом Саду провела 30 година у једној компанији у којој су се правиле конзерве.
Њене рукотворине биле су доступне на Сајму за пензионере који је одржан минулог викенда у Новом Саду и коштају од 700 динара колико је потребно издвојити за хеклане руже, до 1.800 па навише колико коштају шешири, шубаре и остало.
С. Аничић Илић
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.