Manje poznato lice ulice: Mihal Babinka

Ako pitate njene stanovnike znaju li za poetu modernog izraza, prevodioca, učitelja, urednika i novinara, najpre u Slovačkoj redakciji Radio Novog Sada, a od 1955. do 1958. u „Dnevnikovoj” kulturnoj rubrici, reći će vam „ne”, ali će zato odmah pomenuti najpoznatijeg stanovnika tog sokaka – Miroslava Antića.

Na koji način su povezane te dve umetničke duše i pobratimi, objasnio je pre tri godine u tekstu „Nepoznati Antić” Raša Popov. Naime, kada se sa ženom Ljubicom preselio iz Pančeva u Novi Sad, po svojim rečima, Mika je došao praznih ruku. Tada mu je u pomoć pritekao Babinka, ponudivši mu jednu svoju sobu i nešto novca. Želeći da mu se kad-tad oduži za plemenit gest, Mika je odlazio u gradsku upravu, zahtevajući „u ime poezije i zajednice naroda” da se Babinki posmrtno dodeli ulična tabla, sve dok nije uspeo.

„Kad sam ga četiri godine pred njegovu smrt (1982) posetio s televizijskom ekipom RTV-a, svima nam je s ponosom govorio da je izborio za svoju ulicu, tu na kraju sveta, ime duboko tužnog Mihala, pesnika koji je umirao od tuge za izgubljenom ćerkom Saškom, koja se nesrećnim slučajem udavila u bunaru”, napisao je Raša Popov.

Mihal Babinka rođen je u Padini 25. avgusta 1927, a nakon teške bolesti umro je na Institutu u Sremskoj Kamenici 4. jula 1974. Sahranjen je najpre u Novom Sadu, ali su 2007. njegovi posmrtni ostaci preneti na padinsko groblje. Tamo i danas dom kulture nosi njegovo ime, a svake godine održavaju se književne večeri pod nazivom „Babinkovi susreti”. Bio je dvaput oženjen, prvi put Marijom Nazarčić, s kojom je dobio ćerke Lidiju i Sašku, a u braku sa Zuzanom Kardelis rođen je sin Feđa, i sam pesnička duša, koja je okončala život 1979, u 20. godini, skočivši s mosta. Kao što i Raša Popov nagoveštava, tragičan događaj u kojem je izgubio voljenu kćerku uticao je na Babinkinovo stvaralaštvo, pa u njemu preovlađuju mračni motivi u vezi sa smrću, usamljenošću, beznađem, besmislom, melanholijom. Oni koji su ga poznavali, kažu da je tugu bezuspešno pokušavao da ublaži pićem.

Spada u najznačajnije i najplodotvornije pesnike slovačke književnosti. Većina njegovih pesama izašla je u zbirkama još za vreme njegovog života, ali su mnoge objavljene i u slovačkim, češkim i srpskim književnim časopisima, dok su neke ostale u rukopisu. Smatra se pretečom egzistencijalnog i nadrealističkog izraza u slovačkoj vojvođanskoj poeziji. Zahvaljujući prevodiocu Mihalu Harpanju, na srpskom možemo pročitati dve Babinkine zbirke pesama: „I bi zemlja” i „Zavičaj magle”.

S. Milačić