Lovačko udruženje „Jarebica” obeležilo vek postojanja

Nije lako upriličiti događaj na kom treba da se osvrne na ovako dug period trajanja, na mnoštvo akcija, događaja, lepih, ali i turbulentnih godina, kao i ljudi koji su svoj rad, vreme i posvećenost utkali u udruženje, pomogavši mu da dođe do stotog rođendana. Futožani su to na jedan način rešili objavljivanjem prve monografije, koju je na poklon dobio svaki gost, kao i sponzori, dobrotvori i prijatelji udruženja. Prisutne je najpre pozdravio predsednik LU „Jarebica“ Dušan Kovačević.

– Ponosno i dostojanstveno, dostojni svojih predaka lovaca, obeležili smo 100 godina organizovanog lovstva u Futogu – rekao je Kovačević. – Te 1921. godine, kada je osnovano, naše društvo imalo je 26 članova, uz lovnu površinu od sedam hiljada hektara. Za to postoje dokazi, sačuvan dokument o usvojenom Statutu i originalni zapisnik sa Osnivačke skupštine.

Kovačević je podsetio da je rad „Jarebice“ prekinut tokom Drugog svetskog rata od 1941. do 1945. godine, kada su potpuno uništeni fondovi divljači.

– Po završetku ratnog stanja, 16. novembra 1945, obnavlja se rad sa 39 članova – podsetio je Kovačević. – Od tada do danas dolazi do ekspanzije članstva, tako da sada imamo 142 lovca. Intenzivno se gazduje populacijama srneće divljači, divlje svinje, divljeg zeca, raznovrsnom pernatom divljači, kao i predatorima, lisicom i šakalom. Naš ključni cilj je očuvanje biodiverziteta prirode i divljači, uz izvanrednu saradnju sa državnim institucijama i lokalnim samoupravama. Sav uloženi trud, osim lovcima, donosi dobrobit i široj društvenoj zajednici.

Tokom veka postojanja udruženje je prošlo trnovit put sa puno uspona i padova. Onaj ko možda i najbolje zna kako je sve teklo je počasni predsednik Dejan Milkov, zahvaljujući kome su i sačuvani mnogi vredni podaci još od osnivanja. Bio je na čelu društva 24 godine i još četiri je obavljao funkciju zamenika predsednika. Lovac je čitav život i redovan član futoškog udruženja. Kao jedan od najizazovnijih perioda istakao je sedamdesete godine prošlog veka.

– Tada je počela više da se koristi poljoprivredna mehanizacija, što je stresno za divljač – seća se Milkov. – U jednom trenutku zec je bio na biološkom minimumu. Lovci su brzo odreagovali i zabranili su lov na tu divljač na četiri godine. To je urodilo plodom i zec se oporavio, ali smo ga i obazrivo lovili, dva do tri puta godišnje.

Kako kaže Milkov, sačuvao je svaki papirić, pa je tako i jedan od najzaslužnijih za to što je od zaborava otrgnuto mnoštvo dragocenih informacija, dokumenata i fotografija, kojima je na dostojan način ispisana istorija „Jarebice“ i bez kojih monografija ne bi bila ni upola bogata, kao što jeste.

Na svečanosti povodom stogodišnjice, udruženje je dodelilo zaslužnim i istaknutim lovcima zlatne, srebrne i bronzane plakete, dok su im Lovački savez Vojvodine i Lovački Savez Srbije uručili ordenje. Udruženje „Jarebica“ dobilo je Zlatnu plaketu, najviše priznanje Lovačkog saveza Srbije. Zahvalnice su uručene i svim prijateljima, drugim udruženjima, društvima i organizacijama, među kojima je i list „Dnevnik“. Proslavu je uveličalo Kulturno-umetničko društvo „Veselo kolo“ iz Veternika.

Futožani su se potrudili da jubilej ovekoveče i izdavanjem monografije „Lovačko društvo ’Jarebica Futog’ Futog 7.12.1921 – 7.12.2021“. Ovo delo priredio je dr Zoran A. Ristić, šef katedre za lovni turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a bogata istorija ispisana je na 407 strana.

– Bilo je potrebno šest meseci da se uradi monografija, koja je celovita slika jednog od najstarijih lovačkih udruženja u Vojvodini – kaže Ristić. – Ono što je specifično za „Jarebicu“ jesu vredni i detaljni podaci od njenog početka rada, a retko ko ima sačuvan originalni zapisnik sa Osnivačke skupštine.

Monografija nije samo osvrt na rad udruženja, nego i na istoriju Futoga, njegove znamenitosti, geografsko-geomorfološke, klimatske i hidrografske karakteristike, opisani su poznati futoški vašari, proslave svih prethodnih jubileja... Veliki doprinos monografiji dao je i nedavno preminuli foto-reporter Jaroslav Pap, kao urednik fotografije.

K. Bugarski