Ловачко удружење „Јаребица” обележило век постојања

Није лако уприличити догађај на ком треба да се осврне на овако дуг период трајања, на мноштво акција, догађаја, лепих, али и турбулентних година, као и људи који су свој рад, време и посвећеност уткали у удружење, помогавши му да дође до стотог рођендана. Футожани су то на један начин решили објављивањем прве монографије, коју је на поклон добио сваки гост, као и спонзори, добротвори и пријатељи удружења. Присутне је најпре поздравио председник ЛУ „Јаребица“ Душан Ковачевић.

– Поносно и достојанствено, достојни својих предака ловаца, обележили смо 100 година организованог ловства у Футогу – рекао је Ковачевић. – Те 1921. године, када је основано, наше друштво имало је 26 чланова, уз ловну површину од седам хиљада хектара. За то постоје докази, сачуван документ о усвојеном Статуту и оригинални записник са Оснивачке скупштине.

Ковачевић је подсетио да је рад „Јаребице“ прекинут током Другог светског рата од 1941. до 1945. године, када су потпуно уништени фондови дивљачи.

– По завршетку ратног стања, 16. новембра 1945, обнавља се рад са 39 чланова – подсетио је Ковачевић. – Од тада до данас долази до експанзије чланства, тако да сада имамо 142 ловца. Интензивно се газдује популацијама срнеће дивљачи, дивље свиње, дивљег зеца, разноврсном пернатом дивљачи, као и предаторима, лисицом и шакалом. Наш кључни циљ је очување биодиверзитета природе и дивљачи, уз изванредну сарадњу са државним институцијама и локалним самоуправама. Сав уложени труд, осим ловцима, доноси добробит и широј друштвеној заједници.

Током века постојања удружење је прошло трновит пут са пуно успона и падова. Онај ко можда и најбоље зна како је све текло је почасни председник Дејан Милков, захваљујући коме су и сачувани многи вредни подаци још од оснивања. Био је на челу друштва 24 године и још четири је обављао функцију заменика председника. Ловац је читав живот и редован члан футошког удружења. Као један од најизазовнијих периода истакао је седамдесете године прошлог века.

– Тада је почела више да се користи пољопривредна механизација, што је стресно за дивљач – сећа се Милков. – У једном тренутку зец је био на биолошком минимуму. Ловци су брзо одреаговали и забранили су лов на ту дивљач на четири године. То је уродило плодом и зец се опоравио, али смо га и обазриво ловили, два до три пута годишње.

Како каже Милков, сачувао је сваки папирић, па је тако и један од најзаслужнијих за то што је од заборава отргнуто мноштво драгоцених информација, докумената и фотографија, којима је на достојан начин исписана историја „Јаребице“ и без којих монографија не би била ни упола богата, као што јесте.

На свечаности поводом стогодишњице, удружење је доделило заслужним и истакнутим ловцима златне, сребрне и бронзане плакете, док су им Ловачки савез Војводине и Ловачки Савез Србије уручили ордење. Удружење „Јаребица“ добило је Златну плакету, највише признање Ловачког савеза Србије. Захвалнице су уручене и свим пријатељима, другим удружењима, друштвима и организацијама, међу којима је и лист „Дневник“. Прославу је увеличало Културно-уметничко друштво „Весело коло“ из Ветерника.

Футожани су се потрудили да јубилеј овековече и издавањем монографије „Ловачко друштво ’Јаребица Футог’ Футог 7.12.1921 – 7.12.2021“. Ово дело приредио је др Зоран А. Ристић, шеф катедре за ловни туризам на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а богата историја исписана је на 407 страна.

– Било је потребно шест месеци да се уради монографија, која је целовита слика једног од најстаријих ловачких удружења у Војводини – каже Ристић. – Оно што је специфично за „Јаребицу“ јесу вредни и детаљни подаци од њеног почетка рада, а ретко ко има сачуван оригинални записник са Оснивачке скупштине.

Монографија није само осврт на рад удружења, него и на историју Футога, његове знаменитости, географско-геоморфолошке, климатске и хидрографске карактеристике, описани су познати футошки вашари, прославе свих prеthodnih јубилеја... Велики допринос монографији дао је и недавно преминули фото-репортер Јарослав Пап, као уредник фотографије.

К. Бугарски