Lični pratioci traže bolje uslove

Prema Školi za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) “Milan Petrović”, problem je u uslovima rada. Jer, lični pratioci najpre insistiraju na adekvatnom ugovoru, a potom i većoj satnici. Grad Novi Sad, odnosno, Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu ove godine povećala je broj dece za koju se obezbeđuje naknada za uslugu ličnog pratioca sa 350 na 450, za šta je ukupno izdvojeno  236.233.700 dinara, a potreba za većim brojem dece evidentirana je kroz liste čekanja dece koje imaju potrebu za ovom uslugom, navode za “Dnevnik” iz Kabineta gradonačelnika.

– Teškoće u pronalasku i izboru ličnih pratilaca se najčešće odnose na mali broj zainteresovanih lica za obavljanje ove vrste angažovanja – kaže za naš list stručna radnica-koordinatorka Centra za lične pratioce pri ŠOSO “Milan Petrović” Milica Tošić. – Dešava se da lični pratilac nakon obavljenog intervjua i procene od strane stručnog radnika pružaoca usluge odustane, a zbog uslova rada.

Lični pratilac Bojan Krčmar, koji se tim poslom bavi devet godina, objašnjava da je razlog manjka interesovanja za posao ličnog pratioca nesrazmernost obima posla i odgovornosti i uslova u kojima rade i koliko su plaćeni.

– Nemamo ugovor o radu, nismo plaćeni kada je dete bolesno i ne ide u školu, kada su praznici i raspusti, što se posebno oseti tokom leta – poručuje Bojan. – Nemamo pravo na bolovanje, da dignemo kredit, imamo pasivan, a ne aktivan staž i nismo zdravstveno osigurani tokom cele godine.

Tošić kaže da se radi na nalaženju rešenja da lični pratioci imaju ugovore o radu, u saradnji sa Gradskom upravom za socijalnu i dečiju zaštitu.

Neto iznos satnice ličnih pratilaca za ovu godinu je 235,69 dinara. Iz Kabineta gradonačelnika kažu da su lični pratioci, za pun fond časova – 184 radna sata, plaćeni 43.367 dinara neto (77.774 dinara bruto). Ipak, prema rečima Krčmara, lični pratioci ne dobijaju isti iznos naknade svakog meseca, te on varira od broja radnih sati, pa je u mesecima čestih praznika ili raspusta (osim letnjeg), njihova plata izuzetno mala.

Upravo ta nesigurnost jedan je od ključnih razloga zbog kojeg lični pratioci posao rade kao dodatan, privremen ili da “pregrme” fakultet, kaže Krčmar i dodaje da samo pojedini roditelji zapravo imaju sredstava da doplate ličnog pratioca koji ume sa njihovim detetom i u kog imaju poverenja, kako bi ga zadržali. Roditelji koji to ne mogu, prinuđeni su da iznova traže ličnog pratioca, što je izuzetno stresna situacija za decu i iziskuje period adaptacije čija dužina varira od deteta do deteta, i to bez garancije da će dobiti ličnog pratioca na duži vremenski period i da kroz taj proces neće morati ponovo da prolaze.

Inače, lične pratioce, roditelje i decu, nakon procene stručnog radnika, spaja Centar za lične pratioce pri ŠOSO “Milan Petrović”, gde se nalazi baza potencijalnih ličnih pratilaca, kaže Milica Tošić. Zbog smanjenog interesovanja za taj posao, roditelji ne mogu da pronađu ličnog pratioca preko Centra, oni se okreću poznanicima, preporukama ili oglašavanjem na društvenim mrežama, uglavnom Fejsbuku, gde postoji nekoliko grupa namenjenih samo tome, objašnjava Krčmar.

Ipak, Krčmar ističe da su pojedinosti bolje nego ranije, te da je satnica nešto veća, a zdravstvenog osiguranja ima – dok traje ugovor o delu. On ističe da su uslovi za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice možda i najbolji u Novom Sadu, ali da je potrebno je još samo malo volje da se ova grana socijalne zaštite usavrši.

D. Andulajević