Лични пратиоци траже боље услове

Према Школи за основно и средње образовање (ШОСО) “Милан Петровић”, проблем је у условима рада. Јер, лични пратиоци најпре инсистирају на адекватном уговору, а потом и већој сатници. Град Нови Сад, односно, Градска управа за социјалну и дечију заштиту ове године повећала је број деце за коју се обезбеђује накнада за услугу личног пратиоца са 350 на 450, за шта је укупно издвојено  236.233.700 динара, а потреба за већим бројем деце евидентирана је кроз листе чекања деце које имају потребу за овом услугом, наводе за “Дневник” из Кабинета градоначелника.

– Тешкоће у проналаску и избору личних пратилаца се најчешће односе на мали број заинтересованих лица за обављање ове врсте ангажовања – каже за наш лист стручна радница-координаторка Центра за личне пратиоце при ШОСО “Милан Петровић” Милица Тошић. – Дешава се да лични пратилац након обављеног интервјуа и процене од стране стручног радника пружаоца услуге одустане, а због услова рада.

Лични пратилац Бојан Крчмар, који се тим послом бави девет година, објашњава да је разлог мањка интересовања за посао личног пратиоца несразмерност обима посла и одговорности и услова у којима раде и колико су плаћени.

– Немамо уговор о раду, нисмо плаћени када је дете болесно и не иде у школу, када су празници и распусти, што се посебно осети током лета – поручује Бојан. – Немамо право на боловање, да дигнемо кредит, имамо пасиван, а не активан стаж и нисмо здравствено осигурани током целе године.

Тошић каже да се ради на налажењу решења да лични пратиоци имају уговоре о раду, у сарадњи са Градском управом за социјалну и дечију заштиту.

Нето износ сатнице личних пратилаца за ову годину је 235,69 динара. Из Кабинета градоначелника кажу да су лични пратиоци, за пун фонд часова – 184 радна сата, плаћени 43.367 динара нето (77.774 динара бруто). Ипак, према речима Крчмара, лични пратиоци не добијају исти износ накнаде сваког месеца, те он варира од броја радних сати, па је у месецима честих празника или распуста (осим летњег), њихова плата изузетно мала.

Управо та несигурност један је од кључних разлога због којег лични пратиоци посао раде као додатан, привремен или да “прегрме” факултет, каже Крчмар и додаје да само поједини родитељи заправо имају средстава да доплате личног пратиоца који уме са њиховим дететом и у ког имају поверења, како би га задржали. Родитељи који то не могу, принуђени су да изнова траже личног пратиоца, што је изузетно стресна ситуација за децу и изискује период адаптације чија дужина варира од детета до детета, и то без гаранције да ће добити личног пратиоца на дужи временски период и да кроз тај процес неће морати поново да пролазе.

Иначе, личне пратиоце, родитеље и децу, након процене стручног радника, спаја Центар за личне пратиоце при ШОСО “Милан Петровић”, где се налази база потенцијалних личних пратилаца, каже Милица Тошић. Због смањеног интересовања за тај посао, родитељи не могу да пронађу личног пратиоца преко Центра, они се окрећу познаницима, препорукама или оглашавањем на друштвеним мрежама, углавном Фејсбуку, где постоји неколико група намењених само томе, објашњава Крчмар.

Ипак, Крчмар истиче да су појединости боље него раније, те да је сатница нешто већа, а здравственог осигурања има – док траје уговор о делу. Он истиче да су услови за децу са сметњама у развоју и њихове породице можда и најбољи у Новом Саду, али да је потребно је још само мало воље да се ова грана социјалне заштите усаврши.

Д. Андулајевић