Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Novom Sadu u vazduhu više čestica prašine zbog loženja i saobraćaja

06.03.2019. 12:15 12:37
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Koncentracija čađi, sumpor-dioksida i azot-dioksida u vazduhu u Novom Sadu je tokom januara odgovarala propisanim dnevnim vrednostima, a količina suspendovanih čestica PM10 tokom više dana bila je povišena na mernim mestima u Kaću, na uglu Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića i na mernom mestu u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija” u Jiričekovoj ulici.

To je nedavno u Institutu za javno zdravlje Vojvodine saopštila lekar specijalista higijene dr Sanja Bijelović, objašnjavajući da su ti podaci uobičajeni za ovaj period godine. Ona je dodala da su tokom 2018. godine utvrđena dnevna prekoračenja gasova, poput azot-dioksida, prizemnog ozona i čestica prašine.

– U vazduhu imamo povećanu količinu prašine, na kojoj se, nažalost, nalaze neki organski elementi koji predstavljaju opasnost po zdravlje stanovnika, tako da bi trebalo da vodimo računa i primenimo odgovarajuće preventivne mere – kazala je dr Bijelović, i objasnila da one mogu dati rezultate koji će biti vidljivi u nekom dužem periodu. – Neophodni su kontrolisan urbanistički razvoj plana grada, unapređenje režima saobraćaja, plansko ozelenjavanje, izmene načina grejanja i povećanje zastupljenosti centralnog grejanja koliko god da je moguće. Neophodno je, takođe, svaki put kad se izvode građevinski radovi imati odgovarajuću zaštitu da bi se sprečilo širenje čestica prašine, te kontinuirano pratiti zdravstveno stanje populacije.

Dr Bijelović je za „Dnevnik” dodatno objasnila da kvalitet vazduha zavisi od klime, te se čestice prašine u zimskom periodu ne raznose zbog povećane količine vlažnosti. Ona ocenjuje da su rezultati praćenja kvaliteta vazduha u Novom Sadu decenijama kontinuirani, te da vazduh doprinosi oboljevanju, a samo u izuzetno retkim prilikama izaziva umiranje.

– Primećuje se da Novi Sad decenijama nema problema s koncentracijom sumpor-dioksida, pa ni danas, ali se on ipak sada pojavljuje u vazduhu – objašnjava dr Sanja Bijelović. – On se vezuje za goriva, a to znači da ljudi koriste više uglja za lokalno grejanje. Kako dolazi zima, tako se povećava količina čestica sumpor-dioksida i nekih drugih specifičnih gasova, a s dolaskom proleća, njihove količine se smanjuju. Očigledno, naše stanovištvo više nije u situaciji da plaća priključke na grejanje pa prelaze na lokalna ložišta, a verovatno nisu u mogućnosti ni da kupuju najkvalitetniji ugalj, koji sadrži manje sumpora i uzrokuje manja isparavanja. Koncentracija sumpor-dioksida nije prekoračila granične  vrednosti, nema značajnog uticaja na zdravlje populacije i nije došlo do promene kiselosti životne sredine. Sve druge zagađujuće materije smo imali i pre, a ima ih i cela Vojvodina.

Sve što udahnemo, utiče na zdravlje

Kvalitet vazduha značajno doprinosi oboljevanju stanovnika Novog Sada od respiratrnih bolesti, pokazali su rezultati dobijeni kroz projekat „Prepoznavanje faktora rizika iz životne sredine značajnih za prevenciju hronične opstruktivne bolesti pluća među stanovništvom grada Novog Sada”, koji su od jula do decembra 2018. godine realizovali Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo. Utvrđeno je da čestične zagađujuće materije u smeši s gasovitim zagađenjima iz vazduha životne sredine, uz određene meteorološke uslove, doprinose oboljevanju žena od astme, posebno leti, te da u istom periodu iz istih razloga stanovnici od 18 do 64 godine oboljevaju od te bolesti.

Kvalitet vazduha, takođe je utvrđeno, doprinosi i oboljevanju od hronične opstruktivne bolesti pluća kod muškaraca. Dr Bijelović je kazala da je utvrđeno da sve ono što udahnemo, utiče na naše zdravlje. Ona kaže da su najosetljivija deca, potom trudnice i dojilje, kao i osobe koje imaju bolesti srca i pluća, te da oni moraju da se informišu o kvalitetu vazduha i proveravaju kada je pogodno da se šetaju, a kada ne.

V. Bijelić

Autor:
Pošaljite komentar