Kroz igrice i razgovor raste i ljubav prema knjigama

Tako se u Osnovnoj školi „Veljko Petrović” u Begeču đaci mogu opredeliti i za Klub čitalaca, koji je osmislila nastavnica srpskog jezika Vesna Jandrić. Nastao je s idejom da se okupe đaci koji stignu u više razrede, odnosno peti i šesti, te su oni i primarni činioci Kluba i optimalno ih ima oko 15. Prisutni su i sedmaci i osmaci, ali u daleko manjem broju.

– Decu treba što više podsticati da čitaju, ne bi li u tako ranom uzrastu razvila ljubav prema knjigama jer, „naterani” da čitaju lektire, to i nisu potpuno u mogućnosti – rekla je Vesna Jandrić. – Ideja je da se na početku svakog meseca zajednički odabere neki naslov koji će oni pročitati, a koji ćemo kasnije, na kraju meseca, zajedno prodiskutovati, tako da knjiga na kraju bude razumljiva svima. Trudila sam se da to budu savremeni domaći pisci za decu, uz koje su prisutni interesantni klasici, poput Šerloka Holmsa. Osim dečjih knjiga, analizirali smo i one koje se u prvi mah čine kao da su knjige za decu, ali ipak to nisu, ne bismo li uočili i te potencijalne razlike.

Po njenim rečima, da bi deca na interesantan i zabavan način razumela odabranu knjigu, htela je da bude kreativna, osmislivši razne igrice, kroz koje se prožimaju pitanja i odgovori. Na taj način se i razgovara o knjigama, a ujedno i uči o zauzimanju sopstvenih kritičkih mišljenja i stavova.

– Igrice su uglavnom u vidu kartica koje napravim i sadrže pitanja i odgovore vezane za odabranu knjigu – rekla je Vesna Jandrić. – S jedne strane kartice je pitanje, a s druge su drugi odgovori, tako da, kada posedamo u krug, neko pročita pitanje, a kod drugog učesnika je potencijalni odgovor i na taj način se međusobno nadovezuju i uče. Za neke naslove im napravim „Powerpoint” prezentaciju, pa recimo povezuju junake s njihovim sredstvima pomoću kojih se bore, ili im nekad pravim asocijacije. Čini mi se da sam najviše dobila kada je Klub čitalaca u pitanju – njihovo kritičko mišljenje. Moje očekivanje je da, kada izađu iz škole, imaju malo jaču opštu kulturu da bi mogli parirati gradskoj deci, a između ostalog, i da ne dolaze u školu samo da bi dobili ocene već da im stvarno napravimo nešto što je interesantnije i drugačije.

Đaci za katedrom

Kako je rekla nastavnica srpskog jezika u OŠ „Veljko Petrović” u Begeču Vesna Jandrić, u novembru su, na Mitrovdan đaci tokom cele nedelje imali ulogu nastavnika.

– To se obično radi kada je Dan prosvetara, ali sam ja to proširila na celu nedelju – rekla je Vesna Jandrić. – Javila su se deca koja su želela da budu predavači, pomogla sam im oko priprema, dala teme i objasnila da to treba da bude zabavno, ali i da nosi određenu dozu odgovornosti. Neki su pravili prezentacije, drugi su predavali samo uz taablu i razgovor, ali meni je bilo posebno interesantno to što su bili na visini zadatka i ozbiljno su shvatili svoju ulogu nastavnika.  Kako kaže, drugari su se takođe veoma trudili da im čas uspe i stalno su dizali ruke, zapitkivali i interesovali se za date teme. Uopšte ih nisu štedeli, u smislu ako im nešto nije razumljivo ili neka reč nejasna, pitali su bez ustručavanja.

Do sada su u Klubu prošli devet naslova. Neki od njih su „Sanja” Mome Kapora, „Knjiga za Marka” Svetlane Velmar Janković, zatim „Baskervilski pas” Artura Konana Dojla, „Senka” Majkla Morpurga kao i „Moj deka je bio trešnja” Anđele Naneti, “Zagonetne priče” Uroša Petrovića i slično.

Marija Đilas, Nikola Nikolić i Strahinja Nikolić, koji pohađaju šesti razred, složili su se u tome da je knjiga Anđele Naneti „Moj deka je bio trešnja” na njih ostavila najsnažniji utisak jer je puna emocija i tako lepo opisuje život jednog dečaka i neverovatnu ljubav u porodici.

Kako kaže nastavnica Vesna, čak su i za zimski raspust deca izrazila želju da dođu u Klub i prođu knjigu Jasminke Petrović „Najužasniji dan u mom životu”, što će verovatno i uraditi.

I. Mikloši