Kraj mrsnog perioda obeležen 25. Maškaradom

U maskirnoj povorci koja je prošetala Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom, Kralja Aleksandra, Ulicom Modene i Bulevarom Mihajla Pupina, učestvovali su 12 osnovnih škola, četiri vrtića, mnoga udruženja, gosti iz Bača, Bačkog Petrovca i Bačkog Jarka.

Cilj manifestacije je negovanje nekadašnjih običaja u vezi s Belim pokladama, dok je u osnovi čuveni ritual da se otera zima, prizove proleće i novi vegetativni period. Kustoskinja Muzeja Tatjana Bugarski skrenula je pažnju na značaj maski i ovog događaja.

– Maškarada se održava poslednji dan pred početak uskršnjeg posta. Po tradicionalnoj kulturi, uz puno buke, maskiranje, glasnu muziku, obeležavamo Bele poklade na način koji je suprotan posnom periodu – kazala je Tatjana Bugarski. – Poslednji put se pred post jede masna hrana. Maskirane učesnike častimo krofnama i čajem kao tradicionalnim pokladnim posluženjem, a maska je simbol preuzimanja nekog novog identiteta, suprotno od onoga što smo svakodnevno. To je neka vrsta očišćenja pred ulazak u ovaj sveti post, koji je obeležen uzdržavanjem, ne samo od masne hrane nego i od loših misli, preglasnog, igre. Maškaradom se pripremamo za najveći hrišćanski praznik i završavamo mrsni period zabavom.

Animatorka Zlata Salata, koja već četiri godine zajedno s koleginicom Oljom Zoljom vodi program Maškarade, zaključila je da su danas maske još maštovitije i lepše.

– Ove godine deca se nisu uplašila kiše i vetra i u pratnji učitelja, nastavnika, pedagoga i roditelja došla su u velikom broju – kazala je Zlata. – Maske su veoma autentične i kreativne, a deca su toliko razdragana, vesela i bučna. Tu su patuljci, vile, ratnici, faraoni, konzerve, globus, predstavnici japanske kulture, dvorska luda, a upravo je i „vozić” stigao u Novi Sad i kada on prođe novosadskim ulicama, neće više biti zime i hladnoće.

Pedagog i savetnica Muzeja Vojvodine Vladimira Stanisavljević napomenula je da su maškare idealna prilika da se stvarnost prikaže manje ozbiljnom nego što zapravo jeste.

– Maska pruža mogućnost bega i oslobađanja od okvira ličnosti i deci omogućava da nakratko budu neko drugi – kazala je Vladimira Stanisavljević. – S religioznog stanovišta, kostimi su potrebni da bi čovek očistio dušu od svih greha i ušao u novu epohu godišnjeg ciklusa. Odziv je veliki i danas su s nama različiti likovi iz bajki, basni, sveta fantastike, nauke, određeni filmski i strip heroji, Rimljani, geografski pojmovi. Nemamo neki osnovni motiv kako maske treba da izgledaju, ali deca se prerušavaju negujući kulturne običaje u vezi s Belim pokladama, želeći da oteraju negativnu energiju, mračne sile zime i prizovu novi egzistencijalni period.

Slikarka, kostimografkinja i profesorka istorije odevanja u Umetničkoj školi „Bogdan Šuput” Lidija Stanković kaže da učenici te škole već treći put učestvuju i da ove godine imaju poseban motiv kad su maske u pitanju.

– S obzirom na to da naša škola nosi ime poznatog slikara Bogdana Šuputa, maske su inspirisane baš njegovim delima. Spojili smo umetnost i mitsko vreme srednjeg veka i više smo se bazirali na prvobitne venecijanske karnevale te su se deca prerušila u vitezove i princeze.

Interesanta maska bila je bela meduza učenice Marine Čerge iz Bačkog Petrovca.

– To je dosta neobična maska i mama i baka pomogle su mi da kreiram ovaj kostim i prerušim se u belu meduzu – rekla je Marina Čerga. – Iako možda ne izgleda strašno, ima skriveni motiv. Odabrala sam nju jer znam da se meduza mnogi plaše, a sam događaj i služi da se oteraju strahovi.

Jedan učenik Gimnazije „Svetozar Marković” prerušio se u dvorsku ludu”.

Bele poklade vuku korene još iz antičkog doba, a svake godine etnološke grupe u Vojvodini održavaju običaje u vezi s Belom nedeljom. Današnje maske više podsećaju na one iz venecijanskih karnevala.

Nakon šetnje novosadskim ulicama, maskirna povorka s izuzetnom karnevalskom energijom, vratila se u Muzej, gde je organizovan zabavni program i dodela nagrada. Sve organizovane grupe nagrađene su peharom, dok su nosioci najkreativnijih individualnih maski dobili dodatne medalje.

A. Andrijević

Foto: F. Bakić i A. Andrijević