Knjige ne gube vrednost ni u digitalnom formatu

Osim poezije, bilo je reči o tome kako izgleda proces pisanja i traganja za inspiracijom, kakav je odnos autora i izdavača, i na koji način su digitalna sredstva uticala na stvaralaštvo autora, a kako na pasivnu čitalačku publiku. 

– Kada su moje pesme počele da se šire na društvenim mrežama, zbirka koju sam pisala bila je skoro završena i na nju nije uticalo to šta će drugi reći za moje pisanje, ali sam pazila na to da li će ljudi razumeti šta sam želela da kažem – rekla je Radmila Petrović. – Moja motivacija i ideja je da prenesem neku poruku i da deo mene bude shvaćen. Kada želim nešto da kažem, želim da vidim i da li neko drugi to oseća.

Takođe je istakla da društvene mreže na neki način čine „medveđu uslugu” autorima, i smatra da broj lajkova i pregleda na objavljenom sadržaju nije stvaran pokazatelj. Po njenim rečima, druš­tvene mreže nisu doprinele kvalitetu poezije, ali mogu istaći zanimljive ljude da bi se za njih više čulo. 

– Ne volim da konzumiram poeziju s ekrana, lepše je kada poezije ima manje i kada ona do mene dođe u vidu zbirke kojoj ću moći u potpunosti da se posvetim – navela je Radmila Petrović.

Pesnikinja Maša Seničić, nasuprot tome, smatra da je dobro to što se sve više sadržaja deli na društvenim mrežama i da to, iako utiče na menjanje pristupa čitalaca, ne govori nužno o kvalitetu.

– Ne znači da je neki sadržaj loš ako se nije daleko čuo na društvenim mrežama, a neka dela ne gube ništa ako se konzumiraju digitalno jer su kratka, jasna i prijemčiva publici – smatra Maša Seničić. – Digitalni svet je samo dodatna vrednost koja može ukazati na talentovane ljude, a poeziju treba stvarati van tih okvira.

Asistent na Filozofskom fakultetu i autor romana „Ništa se nije desilo” Stefan Janjić kaže da digitalna sredstva komunikacije menjaju celokupnu izdavačku delatnost, čak i ako se knjiga ne izdaje u digitalnom formatu, već štampa.

– Mogućnost onlajn prodaje, promocija na društvenim mrežama, buktjuberski kanali po­put „Bukvalista” i „Prerazmišljavanja”, kao i razmena utisaka putem sajtova za recenzije mogu doprineti popularizaciji čitanja – rekao je Janjić. – Korist od digitalne ere ipak je veća jer internet pruža bezbroj kreativnih mogućnosti za promociju izdanja i sticanje nove publike.

On je zaključio da višak slobodnog vremena tokom pandemije nije nužno morao biti potrošen na književnost i čitanje jer postoje aktivnosti koje zahtevaju manje koncentracije, za razliku od knjige, koja zahteva vrlo oštar fokus, teško ostvarljiv u periodu neizvesnosti i straha.

        Tijana Vučinović