Књиге не губе вредност ни у дигиталном формату
Програм, симболичног назива „Булевар песникиња”, на којем су говориле младе песникиње Маша Сеничић и Радмила Петровић, одржан је ове седмице на платоу испред књижаре „Булевар букс”, у оквиру трећег „Калеидоскопа културе”.
Осим поезије, било је речи о томе како изгледа процес писања и трагања за инспирацијом, какав је однос аутора и издавача, и на који начин су дигитална средства утицала на стваралаштво аутора, а како на пасивну читалачку публику.
– Када су моје песме почеле да се шире на друштвеним мрежама, збирка коју сам писала била је скоро завршена и на њу није утицало то шта ће други рећи за моје писање, али сам пазила на то да ли ће људи разумети шта сам желела да кажем – рекла је Радмила Петровић. – Моја мотивација и идеја је да пренесем неку поруку и да део мене буде схваћен. Када желим нешто да кажем, желим да видим и да ли неко други то осећа.
Такође је истакла да друштвене мреже на неки начин чине „медвеђу услугу” ауторима, и сматра да број лајкова и прегледа на објављеном садржају није стваран показатељ. По њеним речима, друштвене мреже нису допринеле квалитету поезије, али могу истаћи занимљиве људе да би се за њих више чуло.
– Не волим да конзумирам поезију с екрана, лепше је када поезије има мање и када она до мене дође у виду збирке којој ћу моћи у потпуности да се посветим – навела је Радмила Петровић.
Песникиња Маша Сеничић, насупрот томе, сматра да је добро то што се све више садржаја дели на друштвеним мрежама и да то, иако утиче на мењање приступа читалаца, не говори нужно о квалитету.
– Не значи да је неки садржај лош ако се није далеко чуо на друштвеним мрежама, а нека дела не губе ништа ако се конзумирају дигитално јер су кратка, јасна и пријемчива публици – сматра Маша Сеничић. – Дигитални свет је само додатна вредност која може указати на талентоване људе, а поезију треба стварати ван тих оквира.
Асистент на Филозофском факултету и аутор романа „Ништа се није десило” Стефан Јањић каже да дигитална средства комуникације мењају целокупну издавачку делатност, чак и ако се књига не издаје у дигиталном формату, већ штампа.
– Могућност онлајн продаје, промоција на друштвеним мрежама, буктјуберски канали попут „Буквалиста” и „Преразмишљавања”, као и размена утисака путем сајтова за рецензије могу допринети популаризацији читања – рекао је Јањић. – Корист од дигиталне ере ипак је већа јер интернет пружа безброј креативних могућности за промоцију издања и стицање нове публике.
Он је закључио да вишак слободног времена током пандемије није нужно морао бити потрошен на књижевност и читање јер постоје активности које захтевају мање концентрације, за разлику од књиге, која захтева врло оштар фокус, тешко остварљив у периоду неизвесности и страха.
Тијана Вучиновић
