Knjiga svuda, bez televizije se može

Sve je započelo humanitarnim akcijama za decu, pri kojima su, uz igračke, počele da pristižu i knjige. Tada je Igor, vodeći se davnašnjom željom i nasle­đenom ljubavlju prema knjigama, za njih ustupio deo kuće u kojoj živi.

– Bez TV-a može, ali knjiga svuda, uvek to kažem – objašnjava idejni tvorac biblioteke Igor Marković, ujedno i osnivač Udruženja „Itrasil”. – Ljudi su dolazili i poklanjali knjige, dobijali smo ih i iz Gradske biblioteke u Novom Sadu, a sve svoje knjige dao nam je i Milenko Vlaisavljević Lemi kad je zatvorio knjižaru. Kad sam video koliko smo knjiga skupili, pomislio sam da mogu da ostvarim želju i napravim biblioteku. Prostor je tu, sledi sređivanje, a planiram da to bude svojevrsni mali društveni centar i mesto za održavanje raznih festivala i okupljanje saradnika koji već nešto organizuju, kao što je, recimo, „Novosadska razmena knjiga” u Eđšegu.

Sprat Igorove kuće u Zmaj Jovinoj 24a u Sremskoj Kamenici već je dobio obrise biblioteke, koja će zauzimati više od sto kvadratnih metara i biće u pomalo rustičnom stilu. Police su obogatile zidove i čekaju da na njih bude raspoređeno trenutno oko 7.000 naslova.

– Treba to organizovati i probrati, proveriti da li su sve stranice tu, to je malo veći posao – iskren je Marković, koji sve radi postepeno i najčešće samostalno, kad vreme dozvoli. – Kad i taj deo posla bude došao na red, nadam se pomoći volontera i saradnika, koji su i u dosadašnjim aktivnostima uvek bili tu. Ljudi su saznali za buduću biblioteku, mada, sve smo malo i promovisali preko „Fejsbuk” stranice „Knjigom do osmeha”. Ljudi su se veoma zainteresovali, bilo je dosta poruka, kao i onih koji su dolazili da pogledaju i uzmu knjige, bez obzira na to što je još uvek sve u haosu. Morao sam da im objasnim da je sve tek počelo i da ih upozorim da paze gde staju. Napravili smo i „Instagram” stranicu „Biblioteka osmeha”. I dalje su svi pozvani i dobrodošli da donesu knjige.

Osim dela u kojem će funkcionisati klasično iznajmljivanje knjiga i plaćanje članarine, postojaće i humanitarni, u okviru kojeg će se za knjigu slati SMS poruka.

– Za sada sarađujemo s Fondacijom „Budi human – Aleksandar Šapić”, ali planiramo da osnujemo i svoju, te da organizujemo i veći izbor onih kojima se pomaže – otkriva Igor Marković. – Pre svega, značajno je pomoći deci. Mada, najviše bih voleo da, kao takva organizacija, ne moramo da postojimo i da jednog dana, takoreći, ostanemo bez posla i nemamo više kome da pomažemo. To bi bilo idealno, delićemo knjige besplatno, nije problem.

Rustični ambijent će čitaocima ponuditi čitaonicu, a moći će i kafa da se popije. Interesantno je napomenuti i činjenicu da su ljubitelji knjige već i u sadašnjem „haosu” uspevali da pronađu nešto što nigde nisu.

– Kad je nešto nemoguće pronaći, kod nas verovatno postoji – s osmehom navodi Igor Marković. – Recimo, imamo izdanja Lenjina na ruskom jeziku, kožni povez, sve što je ikada napisano. Inače, kad s knjigama učestvujemo na manifestacijama, najčešće se kupuju bestseleri i vikend-romani. Smatram da je dobro da svako, pa i najmanje naseljeno mesto, ima biblioteku, najpre zbog kulturnog aspekta, da bi mladi, osim kafića, imali mogućnost i stekli naviku da se okupljaju i na takvim mestima.

B. Pavković