Ka stvaranju Nacionalnog instituta za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima

Kako kaže direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu prof. dr Dragoslav Ivanišević, opština Sremski Karlovci je izšala u susret realizaciji dve godine stare ideje i preuzela na sebe izradu Urbanističkog projekta za kompleks Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo. Ivanišević procenjuje da bi u narednih mesec dana taj dokument mogao biti završen, nakon čega bi Poljoprivredni fakultet mogao od novca koji je Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo za to, da nastavi pribavljanje ostatka dokumentacije i dozvola.

– To su ciljevi i zadaci za 2022. godinu – kaže Ivanišević. – Posle toga ćemo fakički biti spremni za izvođenje radova. Taj trenutak ne zavisi od nas nego od finansijera, u ovom slučaju države, ali se nadamo da bi to moglo da se desi krajem ove ili početkom iduće godine.

Plan je da se na budućem institutskom kompleksu postavi moderna osnova budućeg razvoja srpskog vinarstva i vinogradarstva, koja treba da rezultira unapređenjem proizvodnje grožđa i vina u  Srbiji, ali i u čitavom regionu, čime bi Institut postao najznačajnija ustanova u toj oblasti na ovim prostorima, a Sremski Karlovci centar vinarstva u zemlji i okruženju.      

– Projekat predviđa izgradnju ogledne vinarije i destilerije, niza laboratorija, stratifikale za kalemljenje, mašinskog parka, i svega onog što je neophodno za naučno-istraživački rad, ali i za pružanje stručnih usluga vinogradarima – objašnjava Ivanišević. – Pored sadašnje zgrade na oglednom dobru, trebalo bi da budu ogledna vinarija i laboratorije, a u delu gde se nalazi danas mašinski park, treba da budu stratifikale, prostor za studente, svlačionice, kantina i destilerija. Time ćemo dobiti centar koji ne postoji na ovim prostorima, ne samo u Srbiji nego i okruženju.

Institut će delovati na više polja - kroz edukaciju i inforisanje o savremenim tokovima u proizvodnji vina, namenjenim kako proizvođačima tako i studentima fakulteta, kroz stručno-naučni i istraživački rad, koje će pratiti opremanje ove ustanove najsavremenijom tehnologijom dostupnom naučnim radnicima i vinarima.

Ivanišević kaže da nije slučajno doneta odluka da Nacionalni institut za vinogradarstvo bude u Sremskim Karlovcima, budući da je tu još 1947. osnovan pokrajinski Zavod za vinogradarstvo. Takvih  zavoda je bilo više u Srbiji, ali pored oglednog dobra Radmilovac pri Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, ovaj je jedini koji je preživeo.Kako kaže naš sagovornik, ovo je specijalnizovano ogledno dobro koje  se bavi isključivo vinogradarstvom i vinarstvom.

– Oplemenjivački program koji traje već decenijama po čemu smo i najpoznatiji je rezultirao sa 24 nove sorte vinove loze koje se šire polako po Fruškoj gori i Srbiji. Možemo da se pohvalimo i dobrim rezultatima na polju klonske selekcije, pre svega lokalnih sorti poput grašca i seduše. Ove godine smo uspeli da završimo i sertifikaciju za neke stare sote, kao što su sremska zelenika i medenac beli. Imamo i predbazni matični zasad, odnosno proizvodnju osnovnih okaca šo je osnova za proizvidnju serifikovanog sadnog materijala, a to je ono što Srbiji nedostaje – naglašava Ivanišević.

Tokom zime u Pokretu gorana Vojvodine uspeli su da preduzmu korake kako bi zadržali visoke standarde energetske efikasnosti objekata u Ulici mitropolita Startimirovića 5, u Sremskim Karlovcima, gde je toj nevladinoj organizaciji sedište od 2006. godine. Te poslove finansirao je nećak prof. dr Miodraga Radulovačkog, Aleksandar Saša Radetić iz Amerike, koji je sa svojim bratom od ujaka Predragom Radulovačkim, pre tri godine snosio i troškove rekonstrukcije letnje pozornice u multifunkcionalni objekat u dvorištu Ekološkog centra „Radulovački“.

– Naša namera je bila da o svom trošku zamenimo 24 uređaja za grejanje i hlađenje, takozvanih fenkojlera – kaže predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić. – Budući da je Saša Radetić izrazio želju da na još neki način pomogne, i poklonio organizaciji 25.000 dolara, prepustili smo finasiranje njemu. U sklopu tog posla okrečili smo sobe i kancelarijski prostor, jer je to bilo nepohodno posle tih intervencija. Zahvaljujući njegovom poklonu realizovaćemo i ideju da „Košnica“, kako smo nazvali objekat čije su preuređenje on i sin profesora Radulovačkog finansirali, postane primer energetski samostalnog objekta, pionir u tom pogledu u Karlovcima, ugradnjom solarnih panela.

Jeftić napominje da je u planu da se od dela novca koji je Radetić namenio Pokretu gorana i uz sopstveno učešće, kupi još stolova i stolica za „Košnicu“, kao i još nešto iz domena osnovnih sredstava za rad.

Tokom prethodnih sedmica kada su zamenjeni fenkojleri i okrečene sve sobe, gorani su preduzeli još jedan potez na brendiranju. Prepoznatljiv znak organizacije sada se nalazi i na posteljini.

Po Jeftićevim rečima, sve učinjeno deo je priprema za novu sezonu koju u Pokretu gorana rado iščekuju.

– Nadamo se većem broju posetilaca kada se uspostavi železnički saobraćaj na novoizgrađenoj brzoj pruzi  – kaže Jeftić. – Spremamo se da se što bolje predstavimo inače, a posebno na otvaranju eko-turističke sezne. Pripremamo programe iz oblasti zaštite životne sredine i poseban događaj na Dunavcu na kom ćemo prezentovati njegove, ali i vrednosti Sremskih Karlovaca i Kovilja. Šest decenija rada organizacije zbog pandemije nismo obeležili onako kako smo planirali, pa ćemo deo aktivnosti nastaviti da sprovodimo u narednom periodu. Pošumljavanje je jedna od njih. 

Program kojim gorani odaju poštu svom velikom dobročinitelju profesoru Radulovačkom, neće izostati ni ove godine.

Zorica Milosavljević