Ка стварању Националног института за виноградарство у Сремским Карловцима

Како каже директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру проф. др Драгослав Иванишевић, општина Сремски Карловци је изшала у сусрет реализацији две године старе идеје и преузела на себе израду Урбанистичког пројекта за комплекс Института за воћарство и виноградарство. Иванишевић процењује да би у наредних месец дана тај документ могао бити завршен, након чега би Пољопривредни факултет могао од новца који је Министарство пољопривреде обезбедило за то, да настави прибављање остатка документације и дозвола.

– То су циљеви и задаци за 2022. годину – каже Иванишевић. – После тога ћемо факички бити спремни за извођење радова. Тај тренутак не зависи од нас него од финансијера, у овом случају државе, али се надамо да би то могло да се деси крајем ове или почетком идуће године.

План је да се на будућем институтском комплексу постави модерна основа будућег развоја српског винарства и виноградарства, која треба да резултира унапређењем производње грожђа и вина у  Србији, али и у читавом региону, чиме би Институт постао најзначајнија установа у тој области на овим просторима, а Сремски Карловци центар винарства у земљи и окружењу.      

– Пројекат предвиђа изградњу огледне винарије и дестилерије, низа лабораторија, стратификале за калемљење, машинског парка, и свега оног што је неопходно за научно-истраживачки рад, али и за пружање стручних услуга виноградарима – објашњава Иванишевић. – Поред садашње зграде на огледном добру, требало би да буду огледна винарија и лабораторије, а у делу где се налази данас машински парк, треба да буду стратификале, простор за студенте, свлачионице, кантина и дестилерија. Тиме ћемо добити центар који не постоји на овим просторима, не само у Србији него и окружењу.

Институт ће деловати на више поља - кроз едукацију и инфорисање о савременим токовима у производњи вина, намењеним како произвођачима тако и студентима факултета, кроз стручно-научни и истраживачки рад, које ће пратити опремање ове установе најсавременијом технологијом доступном научним радницима и винарима.

Иванишевић каже да није случајно донета одлука да Национални институт за виноградарство буде у Сремским Карловцима, будући да је ту још 1947. основан покрајински Завод за виноградарство. Таквих  завода је било више у Србији, али поред огледног добра Радмиловац при Пољопривредном факултету у Земуну, овај је једини који је преживео.Како каже наш саговорник, ово је специјалнизовано огледно добро које  се бави искључиво виноградарством и винарством.

– Оплемењивачки програм који траје већ деценијама по чему смо и најпознатији је резултирао са 24 нове сорте винове лозе које се шире полако по Фрушкој гори и Србији. Можемо да се похвалимо и добрим резултатима на пољу клонске селекције, пре свега локалних сорти попут грашца и седуше. Ове године смо успели да завршимо и сертификацију за неке старе соте, као што су сремска зеленика и меденац бели. Имамо и предбазни матични засад, односно производњу основних окаца шо је основа за произвидњу серификованог садног материјала, а то је оно што Србији недостаје – наглашава Иванишевић.

Током зиме у Покрету горана Војводине успели су да предузму кораке како би задржали високе стандарде енергетске ефикасности објеката у Улици митрополита Стартимировића 5, у Сремским Карловцима, где је тој невладиној организацији седиште од 2006. године. Те послове финансирао је нећак проф. др Миодрага Радуловачког, Александар Саша Радетић из Америке, који је са својим братом од ујака Предрагом Радуловачким, пре три године сносио и трошкове реконструкције летње позорнице у мултифункционални објекат у дворишту Еколошког центра „Радуловачки“.

– Наша намера је била да о свом трошку заменимо 24 уређаја за грејање и хлађење, такозваних фенкојлера – каже председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић. – Будући да је Саша Радетић изразио жељу да на још неки начин помогне, и поклонио организацији 25.000 долара, препустили смо финасирање њему. У склопу тог посла окречили смо собе и канцеларијски простор, јер је то било непоходно после тих интервенција. Захваљујући његовом поклону реализоваћемо и идеју да „Кошница“, како смо назвали објекат чије су преуређење он и син професора Радуловачког финансирали, постане пример енергетски самосталног објекта, пионир у том погледу у Карловцима, уградњом соларних панела.

Јефтић напомиње да је у плану да се од дела новца који је Радетић наменио Покрету горана и уз сопствено учешће, купи још столова и столица за „Кошницу“, као и још нешто из домена основних средстава за рад.

Током prеthodnih седмица када су замењени фенкојлери и окречене све собе, горани су предузели још један потез на брендирању. Препознатљив знак организације сада се налази и на постељини.

По Јефтићевим речима, све учињено део је припрема за нову сезону коју у Покрету горана радо ишчекују.

– Надамо се већем броју посетилаца када се успостави железнички саобраћај на новоизграђеној брзој прузи  – каже Јефтић. – Спремамо се да се што боље представимо иначе, а посебно на отварању еко-туристичке сезне. Припремамо програме из области заштите животне средине и посебан догађај на Дунавцу на ком ћемо презентовати његове, али и вредности Сремских Карловаца и Ковиља. Шест деценија рада организације због пандемије нисмо обележили онако како смо планирали, па ћемо део активности наставити да спроводимо у наредном периоду. Пошумљавање је једна од њих. 

Програм којим горани одају пошту свом великом доброчинитељу професору Радуловачком, неће изостати ни ове године.

Зорица Милосављевић