„Ježeva kućica”, opera u izvođenju najmlađih, premijerno 21.decembra

Koliko je interesovanje za nju pokazuju karte rasprodate za dva dana pa je izvesno da će ponovo biti igrana već u januaru.Sa 140 dece uzrasta od tri do deset godina predano rade kompozitori Isidora Nedović i Verica Pejić, koja je ujedno i dirigentkinja, zatim producentkinja Snežana Golić, koreografkinje Maja Mudrić i Sara Milačić, dok režiju potpisuje Neda Danilović, a kostime kreira Ana Radulović.

„Poema koju je napisao Branko Ćopić najvredniji je biser našeg pesništva za decu i od detinjstva sam vezana za nju“, kaže Verica Pejić.“Kada smo koleginica Isidora Nedović i ja došle na ideju da pravimo dečju operu, uopšte nismo imale dilemu o tome koji bi tekst trebalo uzeti za libreto zato što nije bilo potrebe da se prerađuje, dorađuje, stavlja u stih da bi ga bilo lakše otpevati, a scene su jasno definisane po činovima.“Svojevrsnu basnu u stihu, za koju je sam Ćopić rekao da je za decu i osetljive, naša sagovornica je najpre izvodila s horom Kulturnog centra u Vrbasu pre desetak godina.

„Hiljade dece je, bez obzira na uzrast i grad gde je igrana, izlazilo rezignirano i govorilo: „Jež nije budala!”“, dodaje ona.“Preko tog libreta uče da poštuju tuđe i, što je najbitnije, da cene ono što je njihovo. Jež je simbol borbe za svoje, bilo to skromno ili raskošno, a ono što dom čini vrednim je vaša ljubav prema njemu. Nakon što je više od 100 puta izvedena, mogu reći da tu univerzalnu poruku, lako primenljivu na sve sfere života, mališani vrlo dobro razumeju.“

Opera važi za najkompleksniji muzički oblik jer podrazumeva ples, scenski pokret, pevanje, glumu, i pravi je izazov izvesti je s tako mladim uzrastom. 

„Na Akademiji nas uče da hor treba da stoji u stavu mirno, da bude nasmejan i da gleda u dirigenta. Kad sam 2003/04. počela da radim s decom, pokušala sam to i da primenim. Onda mi se na prvom nastupu desilo da su se dvojica potukla, a četiri devojčice počele da plaču. Tad sam shvatila da ih u tom uzrastu ne treba ukalupljivati na taj način. Ako im daš jasan zadatak, oni će biti poslušni. Najlepše je što možete pustiti decu da se igraju“, objašnjava Verica Pejić, i dodaje da je divno što se, kad su tako mala, ne stide scene niti imaju tremu kao, recimo, stariji osnovci.Mada neka imaju tek tri godine, kaže da znaju šta je arija u operi, recitativ, šta su činovi, yepovi iza scene.

„Upoznaju se s pozorišnom terminologijom, ali ne nasilno, i prihvataju je kao svoju jer im je potrebna za rad. Mnoga deca znaju sav tekst napamet. Nekad je problem sprečiti ih da pevaju deo koji nije njihov, a s druge strane je dobra stvar što uvek imamo njih četvoro-petoro koji bi mogli uskočiti u uloge ako nam se desi da neki od likova ne može da nastupi“, dodaje ona.

Iako su prethodni mjuzikli tematski pisani za „Iskrice i munje”, s namerom da na edukativan način obrade probleme njihovog uzrasta, po poruci koju nosi i utisku koji ostavlja na publiku i ova opera apsolutno pripada njihovom repertoaru.

„Već gotovo tri godine od prvog mjuzikla i dalje se izvode pesme koje smo tada pevali i ostaće aktuelne kako budu stasavale nove generacije, a verujem da će tako biti i s „Ježevom kućicom”“, kazala je naša sagovornica.

S. Milačić

Svi imaju priliku da zasijaju



Verica Pejić tvrdi da je radom u „Iskricama i munjama” dobila širi pedagoški smisao koji joj je nedostajao u Vrbasu.„Sve što radimo ima jasnu pedagošku usmerenost. Po tome je koordinatorka „Iskrica i munja” Snežana Golić jedinstvena“, kaže ona. „Osim toga, program nije orijentisan samo na jedan medij, jer je takvih mnogo u gradu, već objedinjuje više umetnosti, samim tim omogućavajući deci paralelan razvoj u više različitih oblasti. Neka fantastično pevaju, a neka igraju ili glume. Nema zvezda, već svi imaju priliku da zasijaju i otkriju šta žele da budu u životu.“

Ona dodaje da hor u „Ježevoj kućici”, kao u antičkim tragedijama, preuzima ulogu pripovedača, izriče sve važne pouke u priči i vodi gledaoce kroz čitavu predstavu, pa se može reći da je ravnopravan s rolom ježa i lisice.