„Јежева кућица”, опера у извођењу најмлађих, премијерно 21.децембра

Колико је интересовање за њу показују карте распродате за два дана па је извесно да ће поново бити играна већ у јануару.Са 140 деце узраста од три до десет година предано раде композитори Исидора Недовић и Верица Пејић, која је уједно и диригенткиња, затим продуценткиња Снежана Голић, кореографкиње Маја Мудрић и Сара Милачић, док режију потписује Неда Даниловић, а костиме креира Ана Радуловић.

„Поема коју је написао Бранко Ћопић највреднији је бисер нашег песништва за децу и од детињства сам везана за њу“, каже Верица Пејић.“Када смо колегиница Исидора Недовић и ја дошле на идеју да правимо дечју оперу, уопште нисмо имале дилему о томе који би текст требало узети за либрето зато што није било потребе да се прерађује, дорађује, ставља у стих да би га било лакше отпевати, а сцене су јасно дефинисане по чиновима.“Својеврсну басну у стиху, за коју је сам Ћопић рекао да је за децу и осетљиве, наша саговорница је најпре изводила с хором Културног центра у Врбасу пре десетак година.

„Хиљаде деце је, без обзира на узраст и град где је играна, излазило резигнирано и говорило: „Јеж није будала!”“, додаје она.“Преко тог либрета уче да поштују туђе и, што је најбитније, да цене оно што је њихово. Јеж је симбол борбе за своје, било то скромно или раскошно, а оно што дом чини вредним је ваша љубав према њему. Након што је више од 100 пута изведена, могу рећи да ту универзалну поруку, лако применљиву на све сфере живота, малишани врло добро разумеју.“

Опера важи за најкомплекснији музички облик јер подразумева плес, сценски покрет, певање, глуму, и прави је изазов извести је с тако младим узрастом. 

„На Академији нас уче да хор треба да стоји у ставу мирно, да буде насмејан и да гледа у диригента. Кад сам 2003/04. почела да радим с децом, покушала сам то и да применим. Онда ми се на првом наступу десило да су се двојица потукла, а четири девојчице почеле да плачу. Тад сам схватила да их у том узрасту не треба укалупљивати на тај начин. Ако им даш јасан задатак, они ће бити послушни. Најлепше је што можете пустити децу да се играју“, објашњава Верица Пејић, и додаје да је дивно што се, кад су тако мала, не стиде сцене нити имају трему као, рецимо, старији основци.Мада нека имају тек три године, каже да знају шта је арија у опери, рецитатив, шта су чинови, yеpovi иза сцене.

„Упознају се с позоришном терминологијом, али не насилно, и прихватају је као своју јер им је потребна за рад. Многа деца знају сав текст напамет. Некад је проблем спречити их да певају део који није њихов, а с друге стране је добра ствар што увек имамо њих четворо-петоро који би могли ускочити у улоге ако нам се деси да неки од ликова не може да наступи“, додаје она.

Иако су prеthodni мјузикли тематски писани за „Искрице и муње”, с намером да на едукативан начин обраде проблеме њиховог узраста, по поруци коју носи и утиску који оставља на публику и ова опера апсолутно припада њиховом репертоару.

„Већ готово три године од првог мјузикла и даље се изводе песме које смо тада певали и остаће актуелне како буду стасавале нове генерације, а верујем да ће тако бити и с „Јежевом кућицом”“, казала је наша саговорница.

С. Милачић

Сви имају прилику да засијају



Верица Пејић тврди да је радом у „Искрицама и муњама” добила шири педагошки смисао који јој је недостајао у Врбасу.„Све што радимо има јасну педагошку усмереност. По томе је координаторка „Искрица и муња” Снежана Голић јединствена“, каже она. „Осим тога, програм није оријентисан само на један медиј, јер је таквих много у граду, већ обједињује више уметности, самим тим омогућавајући деци паралелан развој у више различитих области. Нека фантастично певају, а нека играју или глуме. Нема звезда, већ сви имају прилику да засијају и открију шта желе да буду у животу.“

Она додаје да хор у „Јежевој кућици”, као у античким трагедијама, преузима улогу приповедача, изриче све важне поуке у причи и води гледаоце кроз читаву представу, па се може рећи да је равноправан с ролом јежа и лисице.