Jedno oblačno jutro
Dobro jutro, uspavani svete!
Koliko se teško budite kad tmurno nebo proviri kroz pukotine na roletnama? Susret sa novim danom za mene nije toliko prijatan. Ako ste meteoropata, tup bol u glavi posluži kao budilnik, a umor i malaksalost ne prestaju ni nakon jake, crne kafe. Uglavnom se prevrćem bar pola sata po krevetu, odlažući ustajanje iz tople posteljine.
Pidžamu ne svlačim sve dok sat ne pokaže vreme trčanja za autobusom. Doručak preskačem ili zgrabim prvu namirnicu iz frižidera. Promrljavim. Za trežnjenje od oblačnog jutra, obavezno pustim glasnu muziku ili TV emisiju, uz koju se razgibavam bar pola sata. Nije to razgibavanje kakvim ga vi zamišljate! Od vežbi za istezanje, radim samo protezanje dok zevam...
To je sva moja jutarnja gimnastika. Takav dan nije predodređen ni za šminkanje. Preskočim ritual i ostajem bleda u licu. Kada me tako nepripremljenu pitaju: „Šta ti je danas?”, ja pomislim na onu Antićevu, pa promrmljam u bradu: „Izvin’te za izraz, ali šta se to njega tiče?” Neko bi nakon ove priče, ne daj Bože, pomislio da sam lenja. Samo se povlačim, vučem i protežem. Ali nije tako. Ja nisam lenja, uspavani svete! Nisam lenja, samo sam u takvim danima opuštenija.
Dragana Klašnja