JEDNA OD NAJLEPŠIH ULICA NOVOG SADA Nekada štrafta socijalističke industrije, danas ZELENA OAZA U HLADU STOGODIŠNJIH KOPRIVIĆA Pogađate li koja je?
Radnička ulica – nekad simbol industrije u usponu, danas stambeno-poslovna oaza ušuškana u gusto nanizane drvorede koprivića koji su posađeni još u prvoj polovini prošlog veka i još uvek čekaju na titulu zaštićenog Spomenika prirode.
Na tome intenzivno radi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, iliti Prirodnjački muzej, koji se upravo nalazi u Radničkoj ulici, pa mnoge ljubitelje prirodnih znamenitosti naše države privlači u ovaj šor.
Ali da krenemo od početka, recimo od Spensa, gde se u ovu ulicu, koja je još uvek cela pod kaldrmom, ulazi iz Sutjeske ulice, od Osnovnog suda s leve strane i nove crvene dvanaestospratnice u izgradnji s desne. Monumentalno zdanje koje već dve godine niče na pomenutom uglu poprilično menja višedecenijski izgled Radničke ulice posmatrano „spolja”, ali čim se zaroni u tunel zeleniša, jasno je da je to još uvek jedna od najlepših i najdražih džada našim sugrađanima.
Naime, na mestu nekadašnjih firmi „Kabel”, „Danubijus”, „Idol”, „Kartonaža”, kao i velelepnih kuća imućnijih Novosađana, danas su mahom stambene zgrade, prepoznatljivi soliter na broju 17, Osnovna muzička škola „Josip Slavenski”, Osnovna škola „Đorđe Natošević”, vrtić „Vilenjak”, brojne pekare, frizerski saloni, radnjice, advokatske kancelarije, kafići i restorani, kao i Novosadski otvoreni univerzitet i već pomenuti Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Premda se čini da u samoj ulici više nema razloga za građevinske poduhvate, na terenu se vidi da je situacija drugačija... Neke starije zgrade dobijaju nove spratove i fasade, dok postoje i parcele na kojima se zidaju novi objekti, poput nedavno dovršene policijske stanice i dvospratnog objekta u izgradnji koji pripada kompaniji „3Lateral”.
Mic-po-mic i stižemo do drugog kraja, ili početka, Radničke ulice, odnosno do Keja žrtava racije i Dunava, odakle je pogled na šor, dugačak svega nešto više od 800 metara, poprilično zavodljiv jer se odatle najbolje vidi gusta ’ladovina koja vas dočekuje po ulasku.
Tekst i foto: L. Radlovački