Idejama i talentom osvajaju svet nauke

 na Letnju naučnu školu, koja joj je i pomogla da se odluči prilikom izbora srednje škole, a od 2011. godine redovan je polaznik seminara fizike u Petnici. Osim toga, pohađala je razne radionice koje su organizovali Institut Vinča i Pokret Novog Sada.



Projekat koji je ovog leta realizovala u Petnici je kompjuterski program koji se bavi simulacijom nervno-mišićne sinapse, što je proces koji se svakodnevno dešava u organizmu. Ona istražuje na koji način se mišić kontrahuje i koji uslovi tome prethode. Kako Isidora objašnjava, organizam iz nekog razloga počinje da radi sam protiv sebe i mišići ne mogu da se kontrahuju dovoljno, a njen cilj je da ispita koja količina leka je potrebna da bi se kontrakcija ipak desila. Njen rad je kombinacija  biologije, programiranja i fizike.



– Na ideju sam došla u školi zato što smo radili tu oblast i pomislila sam da bi se to možda moglo isprogramirati, ali nisam bila sigurna kako, niti da li je to dovoljno dobar projekat za seminar iz fizike – rekla je Isidora. – Na kraju se ispostavilo da jeste i da svi procesi koji se tu dešavaju i jesu fizčki procesi.



Kaže da Petnica pruža priliku da se upoznaju polaznici i profesori iz Srbije i Evrope, ali i da je raditi tamo naporno i zahtevno.

– U Petnici se sve bazira na samostalnom radu, saradnici su tu samo da nam daju neke tragove kuda treba da idemo. To u školi nije moguće jer je sve ukalupljeno, profesori nam sve serviraju i mi samo treba da naučimo i dobijemo neke ocene – navela je Isidora.



Preko Petnice Isidora je saznala za dvonedeljni letnji kamp u Bostonu, na koji je i otišla pre kampa u Petnici ove godine, i tako imala priliku da uporedi svoje evropsko znanje s američkim.– Tamo sam videla da naše školstvo nije toliko loše, ali da je zapravo problem u tome što postoje nezainteresovani učenici pa se to onda mora prilagoditi njima – naglasila je Isidora.



Ona još razmišlja o tme šta bi mogla dalje da radi s projektom, ali planira da naredne godine upiše fiziku ili matematiku, a najviše je zanima interdisciplinarni pristup.  Zorica Sofilj je završila je Srednju medicinsku školu „7. april" u Novom Sadu ima 19 godina i ovog leta je upisala Biološki fakultet u Beogradu, modul Molekularna biologija i fiziologija.



Polaznica je na seminaru biomedicine u Petnici već četiri godine.  Zoričin ovogodišnji projekat bio je ispitivanje uticaja timola – supstance koju sadrži biljka u narodu poznata kao majčina dušica, na pokretljivost bakterije ešerihije koli. Kako Zorica objašnjava, izazivanje infekcije u organizmu omogućavaju specifični nastavaci pomoću kojih se ta bakterija kreće, spaja u kolonije i samim tim širi kroz organizam.

– Ja sam želela da vidim da li će timol, zbog svojih specifičnih osobina, zaustaviti kretanje bakterija i koji mehanizam tog zaustavljanja će biti – objasnila je Zorica. – Pošto se majčina dušica primenjuje u kulinarstvu kao začin, a pije se i kao čaj, uticaj supstance iz te biljke bi mogao biti značajan za primenu u medicini.



U Petnici je oduševljavaju saradnici koji su, kako kaže Zorica, bilo da su brucoši ili doktori nauka, pre svega ljudi s kojima mogu da razgovaraju o čemu god žele, bilo da je to nauka ili svakodnevni život.– Ta istraživačka stanica mi je ljubav na prvi pogled, kao i kod 99,9 odsto ljudi koji dođu i osete taj, kako ga mi zovemo, „petnički duh”. U Petnici sam četiri puta godišnje i ona mi je pomogla ne samo da naučim nešto iz oblasti nauke koja me zanima nego mi je donela i životno iskustvo, brdo prijatelja za ceo život i mesto koje lagodno zovem „dom” – navodi Zorica.



Ona je naglasila da joj je Petnica prenela ljubav prema nauci, koja sve više raste, i kaže da je to tek početak, kako je ona to nazvala, „mravlji korak u svetu nauke”, ali da ima veliku želju da napravi i veće korake u nauci.Vladimir Vinčan ima 19 godina i završio je specijalni smer u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”. Ovog leta je upisao elektrotehniku na Fakultetu tehničkih nauka, a u Petnici je polaznik dve godine zaredom, na seminaru fizike.



Ideja njegovog ovogodišnjeg projekta u Petnici bila je kompjuterska simulacija procesa širenja epidemije. Na osnovu poznatih podataka vezanih za vreme i mesto inficiranja pacijenata, kao i DNK mutiranog virusa u njima, on je pokušao da rekonstruiše tok kretanja i prouči dinamiku zaraze.

– Projekat može biti od koristi za neka predviđanja u slučaju da zaista dođe do epidemije većih razmera – smatra Vladimir. – Neki možda misle da fizika nema veze s tim projektom, ali zapravo razumevanje fizičkih zakona i modela je neophodno za istraživanje u svim oblastima nauke.



Vladimir je za Petnicu čuo od svojih drugara i kaže da u njoj jedan srednjoškolac može mnogo da sazna i da shvati čime se današnja nauka bavi.

– O Petnici mogu da kažem samo sve najlepše. Mislim da je ta institucija ponos naše zemlje i da ima veliki uticaj na mlade u pozitivnom smislu – istakao je Vladimir, i dodao da je za dalji razvoj njegovog projekta potreban veći tim stručnjaka iz raznih oblasti nauke.



Teodora Stojšin