Идејама и талентом освајају свет науке

 на Летњу научну школу, која јој је и помогла да се одлучи приликом избора средње школе, а од 2011. године редован је полазник семинара физике у Петници. Осим тога, похађала је разне радионице које су организовали Институт Винча и Покрет Новог Сада.



Пројекат који је овог лета реализовала у Петници је компјутерски програм који се бави симулацијом нервно-мишићне синапсе, што је процес који се свакодневно дешава у организму. Она истражује на који начин се мишић контрахује и који услови томе претходе. Како Исидора објашњава, организам из неког разлога почиње да ради сам против себе и мишићи не могу да се контрахују довољно, а њен циљ је да испита која количина лека је потребна да би се контракција ипак десила. Њен рад је комбинација  биологије, програмирања и физике.



– На идеју сам дошла у школи зато што смо радили ту област и помислила сам да би се то можда могло испрограмирати, али нисам била сигурна како, нити да ли је то довољно добар пројекат за семинар из физике – рекла је Исидора. – На крају се испоставило да јесте и да сви процеси који се ту дешавају и јесу физчки процеси.



Каже да Петница пружа прилику да се упознају полазници и професори из Србије и Европе, али и да је радити тамо напорно и захтевно.

– У Петници се све базира на самосталном раду, сарадници су ту само да нам дају неке трагове куда треба да идемо. То у школи није могуће јер је све укалупљено, професори нам све сервирају и ми само треба да научимо и добијемо неке оцене – навела је Исидора.



Преко Петнице Исидора је сазнала за двонедељни летњи камп у Бостону, на који је и отишла пре кампа у Петници ове године, и тако имала прилику да упореди своје европско знање с америчким.– Тамо сам видела да наше школство није толико лоше, али да је заправо проблем у томе што постоје незаинтересовани ученици па се то онда мора прилагодити њима – нагласила је Исидора.



Она још размишља о тме шта би могла даље да ради с пројектом, али планира да наредне године упише физику или математику, а највише је занима интердисциплинарни приступ.  Зорица Софиљ је завршила је Средњу медицинску школу „7. април" у Новом Саду има 19 година и овог лета је уписала Биолошки факултет у Београду, модул Молекуларна биологија и физиологија.



Полазница је на семинару биомедицине у Петници већ четири године.  Зоричин овогодишњи пројекат био је испитивање утицаја тимола – супстанце коју садржи биљка у народу позната као мајчина душица, на покретљивост бактерије ешерихије коли. Како Зорица објашњава, изазивање инфекције у организму омогућавају специфични наставаци помоћу којих се та бактерија креће, спаја у колоније и самим тим шири кроз организам.

– Ја сам желела да видим да ли ће тимол, због својих специфичних особина, зауставити кретање бактерија и који механизам тог заустављања ће бити – објаснила је Зорица. – Пошто се мајчина душица примењује у кулинарству као зачин, а пије се и као чај, утицај супстанце из те биљке би могао бити значајан за примену у медицини.



У Петници је одушевљавају сарадници који су, како каже Зорица, било да су бруцоши или доктори наука, пре свега људи с којима могу да разговарају о чему год желе, било да је то наука или свакодневни живот.– Та истраживачка станица ми је љубав на први поглед, као и код 99,9 одсто људи који дођу и осете тај, како га ми зовемо, „петнички дух”. У Петници сам четири пута годишње и она ми је помогла не само да научим нешто из области науке која ме занима него ми је донела и животно искуство, брдо пријатеља за цео живот и место које лагодно зовем „дом” – наводи Зорица.



Она је нагласила да јој је Петница пренела љубав према науци, која све више расте, и каже да је то тек почетак, како је она то назвала, „мрављи корак у свету науке”, али да има велику жељу да направи и веће кораке у науци.Владимир Винчан има 19 година и завршио је специјални смер у Гимназији „Јован Јовановић Змај”. Овог лета је уписао електротехнику на Факултету техничких наука, а у Петници је полазник две године заредом, на семинару физике.



Идеја његовог овогодишњег пројекта у Петници била је компјутерска симулација процеса ширења епидемије. На основу познатих података везаних за време и место инфицирања пацијената, као и ДНК мутираног вируса у њима, он је покушао да реконструише ток кретања и проучи динамику заразе.

– Пројекат може бити од користи за нека предвиђања у случају да заиста дође до епидемије већих размера – сматра Владимир. – Неки можда мисле да физика нема везе с тим пројектом, али заправо разумевање физичких закона и модела је неопходно за истраживање у свим областима науке.



Владимир је за Петницу чуо од својих другара и каже да у њој један средњошколац може много да сазна и да схвати чиме се данашња наука бави.

– О Петници могу да кажем само све најлепше. Мислим да је та институција понос наше земље и да има велики утицај на младе у позитивном смислу – истакао је Владимир, и додао да је за даљи развој његовог пројекта потребан већи тим стручњака из разних области науке.



Теодора Стојшин