Herbarijum Andrije Volnog čuva tajne iz prošlosti

Biće to, kako kaže rukovodilac u naučnoj kolekciji „Herbarijum” Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Milica Rat, jedan od načina da se učenici i javnost informišu o tome koliki je značaj herbarijuma Andrije Volnog, nastalog šest godina od osnivanja škole, u kojem se, između ostalog, čuva i salvia nutans, primerak biljke koja je iščezla iz Srbije.

Herbarijum Andrije Volnog, nacionalno dobro od izuzetnog značaja, zaštićeno 1950. godine, do 2017, kada je, zahvaljujući novcu Ministarstva kulture i informisanja zpočeta njegova konzervacija i digitalizacija, bio je zbirka nedostupna očima šire javnosti, pa čak i stručne. Pre dve godine pristupilo se tom delikatnom poslu, koji je predviđeno da teče korak po korak, i svako otvaranje te zbirke koja sadrži oko 7.000 primeraka, značilo je otkrivanje novih podataka.

– Završili smo digitalizaciju kartoteke, što je od velikog značaja jer se na taj način, ne dirajući biljni materijal, stiče uvid u to šta sve postoji u herbarijumu – objašnjava dr Milica Rat. – Otkrili smo da je u njemu veliki broj biljaka koje su sakupili profesori nakon Volnog, i ti primerci su većinom iz Sremskih Karlovaca i okoline, iz Petovaradina, s obale Dunava i delova Fruške gore. Nažalost, deo kolekcije nije obeležen, ali su te biljke, pretpostavljamo, sakupljene u regionu, i da je to deo učeničke kolekcije, koje su oni prikupljali za nastavu. Treći deo su primerci iz sredine 19. veka, poreklom iz Botaničke bašte u Beču i iz Praga, te nekoliko regiona u današnjoj Češkoj.

U zaštitu, digitalizaciju i prezentaciju herbarijuma, nastalog 1797. godine, osim Prirodno-matematičkog fakultata, uključeni su i JKP „Informatika”, sama Karlovačka gimnazija u čijoj spomen-biblioteci se čuva, i Pokret gorana Vojvodine. Shvativši o kakvom blagu je reč, doprinos zaštiti dao je i Rotari-klub „Novi Sad – Dunav”, obezbedivši novac i kupivši papir za uređenje zbirke, i to onog dela koji ne pripada centrijama.

– To je pH neutralan papir, visokog kvaliteta, i na njemu će zbirka biti trajno sačuvana – kaže Milica Rat. – Rotarijanci su lane pokrenuli tu akciju i ove godine isporučili papir. To nam je veoma važno za restauraciju. Izuzetno je skup i nije lako dostupan u Srbiji, ali po našoj preporuci, oni su nam pomogli da ga dobijemo.

Sledeći korak koji je neophodno načiniti, po rečima Milice Rat, jeste obezbeđivanje odgovarajućih ormana za smeštaj kutija s presovanim biljkama, od kojih je većina starija od dva veka. Sadašnji ormani nisu najpogodniji i zato se tim koji birne o zbirci, stara da pribavi novac i za to.

– Posle toga sledi konzervacija odabranih kutija, izrada novih etiketa po pravilima savremenih herbarijuma i odmah zatim dalja digitalizacija – napominje Milica Rat. – Paralelno s tim hoćemo i da rukopis Grigorija Lazića, koji smo pronašli 2017, pripremimo za štampu s kritičkm osvrtom na period kada je publikovan i da pokušamo da u herbarijumu pronađemo biljke koje je on sakupio.

Ampelografska kolekcija od oko 120 primeraka vinove loze, za koju se nije znalo pre početka digitalizacije herbarijuma Andrije Volnog, postala je predmet interesovanja stručnjaka iz te oblasti. Sudeći po opisima sorti, Milica Rat zaključuje da potiču iz vremena od 1812. do 1824. godine i da bi za nauku bi taj podatak mogao biti vrlo značajan, budući da se zna da je filoksera potpuno uništila fruškogorske  vinograde pred kraj 19. veka.    

– Nedavno smo imali sastanak s molekularnim biologom Miodragom Grbićem, poreklom iz Karlovaca, ekspertima iz Španije i arheobotaničarem iz Muzeja Vojvodine, koje interesuje kako se na osnovu tog materijala u herbarijumu može doznati više o sortama koje su nekada gajene na Fruškoj gori – kaže Milica Rat. – Namera nam je sačinimo plan za istraživanje koji neće dovesti u pitanje opstanak kolekcije, a da ipak iskoristimo podatke koje nam ona može pružiti. 

Prikupljajući građu za potrebe izrade rečnika starosrpskog jezika, projekta Matice srpske, Isidora Bjelaković s Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta naišla je krajem prošle godine u Sečenjijevoj biblioteci u Budimpešti na rukopis nepoznatog autora, koji se vodi pod nazivom „Srpski travnik”. 

– Otkupili smo prava na snimke tog rukopisa i počeli da ga prekucavamo da bismo mogli da ga obrađujemo i pre otprilike dva meseca sasvim slučajno sam primetila na jednom uglu, vrlo neugledno, ime profesora Volnog – kaže Isidora Bjelaković. – Stupila sam u kontakt s Milicom Rat da bismo uporedile rukopise i ispostavilo se da je to zaista njegov tekst. Čak i način na koji on grupiše biljke govori o tome da je reč o njegovom rukopisu. Interesantno i neka vrsta naučne ekskluzive je da je to, koliko mi je Milica rekla, jedini njegov poznati ćirilični rukopis. Ideja je da se on u sklopu nekog projekta objavi i plasira u javnost.

Zorica Milosavljević