Volnijev herbarijum: Digitalni zapis u godini jubileja

Pola miliona dinara Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo je za digitalizaciju dela građe herbarijuma i izradu rešenja za skladištenje i upravljanje digitalnim dosijeima.

Prema rečima saradnika na Prirodno-matematičkom fakultetu Milice Rat, od aprila 2017. godine, kada je počela realizacija projekta, postignuti su zadovoljavajući rezultati.

Uradili smo veliki posao jer smo pre svega uspeli s mrtve tačke da pokrenemo priču o Volnijevom herbarijumu, koji je bio skriven od pogleda stručne i šire javnosti nekoliko decenija, kaže Milca Rat.

Prema njeinim rečima, u skladu s mogućnostima i odobrenjima, jer je zbirka zaštićena, deo zbirke je digitalizovan, fotografisan, skeniran, pregledan je materijal.

Projekat je pri kraju i zadovoljni smo postignutim, čak smo više uradili nego što smo očekivali, kaže naša sagovornica.  

Po Miličinim rečima, u ovoj fazi digitalizacije, koja će, po njenoj proceni, trajati naredne četiri godine, stvorena je primarna baza za čuvanje podataka, što predstavlja osnovu za pravljenje internet prezentacije, koja će omogućiti, kada svi podaci budu digitalizovani, publikovanje herbarijuma, ne samo stručnoj i lokalnoj javnosti, nego celom svetu.

Volnijev herbarijum, nastao 1797. godine, sadrži 7.000 eksikata ili primeraka biljaka.

Od toga je 200 u centurijama, knjigama od sto strana sa 100 vrsta biljaka. U gimnaziji postoje dve centurije i one predstavljaju najvredniji deo zbirke o flori Srema i Sremskih Karlovaca.

Na ovom poslu, pored saradnika s PMF-a, učestvuju profesori Karlovačke gimnazije, koja je i nosilac projekta, zaposleni u Odseku za digitalizaciju JKP „Informatika” i Pokret gorana Vojvodine.

Radi se na tri mesta, s tim što su, po Miličinim rečima, uslovi u spomen-biblioteci, gde je ova botanička zbirka pohranjena, najpovoljniji.

Svakim dolaskom u Karlovačku gimnaziju i otvaranjem herbarijuma  otkrivali smo nove informacije o zbirci, priča Milica Rat. Znali smo, kazala je u nastavku, da je reč o najstarijoj zbirci u Srbiji, koju je osnovao Andrija Volni, da su i učenici pravili herbarijum, te da je zakonom zaštićen.

Kasnije smo otvaranjem herbarijuma saznali da je veliki deo kolekcije, možda i najveći, nastao na osnovu rada Andrije Volnija, ali i da su potonji porfesori učestvovali u tome, poručuje Milica.

Sastavni deo projekta jeste i promocija herbarijuma. Činjenica je da javnost nije dovoljno upoznata s tim kulturnim blagom Karlovačke gimnazije i da mu nikad dovoljno pažnje nije bilo posvećeno.

Pokret gorana Vojvodine je na „Novosadskoj jeseni” organizovao tribinu na kojoj se pričalo o herbarijumu i interaktivne radionice za predškolce, osnovce i srednjoškolce.

Osim toga, sedam godina Pokret gorana Vojvodine organizuje kamp „Stopama prvih botaničara”, na kojem se dužna pažnja posvećuje i Volnijevom herbarijumu.

Nedavno je u Karlovačkoj gimnaziji za đake održano predavanje o hrebarijumu, kako bi i oni bili upoznati sa zbirkom.

Namera je da se gimnazijalci uključe u izradu loga i samu digitalizaciju, ali i prođu obuku za vodiče-volontere koji će posetiocima gimnazije pričati u herbarijumu. Jer, cilj i jeste da se publici priča o njemu.

Novina je da je osim pravljenja herbarijuma Volni nastavio posao Zaharija Orfelina u pogledu prikupljanja narodnih naziva biljaka.

Saznali smo i da je Volni bio vršnjak i prijatelj s Dositejom Obradovićem i da su njih dvojica puno razgovarali o tome kakav nastavni plan i program treba da postoji u školama.

Došli smo i do saznanja da su naučnici iz Pešte i Beča dolazili u Karlovce pri obilasku južnih pokrajina Austrougarske. Puno detalja smo otkrili koji nisu iz domena botanike, što govori u prilog tome da su Karlovci bili akademsko središte Srba.

Osim rada na herbarijumu, kako kaže Milica Rat, zadatak je bio i da se pronađe sva prateća literatura koja je još korišćena u nastavi u gimnaziji.

Taj posao je rezultirao pronalaskom dva ormana sa knjigama za biologiju i medicinu u spomen-biblioteci. Jedna od njih je i izdanje Zaharija Orfelina „Podrumar”, te Volnijeva knjiga iz 1805.

Z. Milosavljević