Herbarijum Andreasa Volnog dobija digitalno izdanje
U godini kada se navršava 220 leta od nastanka herbarijuma Andreasa Volnog, za to kulturno dobro od izuzetnog značaja koje baštini Karlovačka gimnazija, sva je prilika, nastupiće bolji dani.
Zahvaljujući tome što je Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo pola miliona dinara Karlovačkoj gimnaziji na konkursu za projekat sređivanja te botaničke zbirke, ove godine počeće digitalizacija herbarijuma.
Iako Karlovačka gimnazija u saradnji s Prirodno-matematičkim fakultetom već četiri godine radi na tome da se pokrene proces kozervacije i promocije herbarijuma, tek sada se stvari kreću s mrtve tačke.
„To je prvi konkretni korak koji je dao rezultate“, kaže vršilac dužnosti direktora Karlovačke gimnazije Milan Đurišić. „Učestvovali smo na konkursu Ministarstva kulture i dobili pozitivan odgovor, ali ne i celokupnu sumu koju smo tražili. Vrlo je verovatno da ćemo zbog toga možda neki korak preskočiti u prvom navratu. Nastavljamo rad na novim projektima i konkursima da bismo proširili obim digitalizacije na još neke delove Spomen-biblioteke. Posle herbarijuma, kojim ćemo skrenuti dodatno pažnju na blago koje imamo, moći ćemo da se okrenemo i nekim knjigama, što štampanim, što rukopisnim, od kojih su pojedine starije od herbarijuma, ali jednako bitne kao ta zbirka.“
Partneri najstarijoj srpskoj gimnaziji u tom kapitalnom poduhvatu su stručnjaci s Departmana Prirodno-matematičkog fakulteta za biologiju i ekologiju, zaduženi za zaštitu harbarijuma, JKP „Informatika”, čija uloga je sam proces digitalizacije, i Pokret gorana Vojvodine, koji godinama realizuje kamp „Stopama prvih botaničara” i u tom poslu baviće se promotivnim aktivnostima.
Po rečima rukovodioca naučne zbirke herbarijuma na PMF-u Milice Rat, posao uređenja, konzervacije, digitalizacije i prezentovanja herbarijuma, odvijaće se u narednih četiri do pet godina, korak po korak.
„Projektom digitalizacije želja nam je da pokrenemo sve dalje korake uređenja herbarijuma“, objašnjava Milica Rat. „Najznačajniji deo kolekcije odmah ćemo da digitalizujemo da bismo mogli da je predstavimo javnosti, koja uopšte ne zna ili nedovoljno zna o njoj. U Novom Sadu u JKP „Informatika” postoji laboratorija koja takve kolekcije digitalizuje na svetskom nivou, što govori u prilog tome da ne zaostajemo za Evropom u tom pogledu. Sve to daje nam za pravo da možemo spremni dočekati 2021. godinu, kada Novi Sad nosi titulu Evropske prestonice kulture.“
Goran Varga iz Sektora za digitalizaiju u JKP „Informatika” kaže da je na stručnjacima iz tog preduzeća manji deo posla, a da lavovski preuzimaju ljudi koji konzerviraju građu i obrađuju materijal.
„Namera svih nas jeste da konačno deo naše bogate kulturne baštine ugleda svetlost dana, da ono što postoji u fizičkom smislu sačuvamo, konzerviramo i omogućimo da počne svoj digitalni život“, ističe Varga. „Na taj način ćemo ga učiniti maksimalno dostupnim svima, od univerzitetske javnosti do građana i đaka. Mi time otvaramo samo mala vrata bogatog sveta, a namera nam je da sledeći korak bude knjižni fond neprocenjive vrednosti u Spomen-biblioteci.“ Herbarijum potiče iz 1797. godine. Napravio ga je geolog i minerolog, profesor i tadašnji direktor Karlovačke gimnazije, ali i vrstan botaničar Andreas Volni. Zbirka je stvarana da bi služila kao uybenik iz botanike za tadašnje gimnazijalce. Herbarijumi su, inače, tada pravljeni da služe kao uybenici botanike za studente farmacije i medicine i prirodnih nauka, i to u vidu centurija, koje imaju po 100 biljaka.
„To su prvi zapisi o flori Vojvodine i Srema“, kaže Milica Rat. „Zbirka je zbog kuturno-istorijske i naučne vrednosti zaštićena zakonom 1950. godine, i to je prva zbirka zaštićena u Srbiji odmah nakon Drugog svetskog rata. Tada je urađena preliminarna obrada materijala, zahvaljujući kojoj znamo da poseduje oko 7.000 primeraka. Pored svake biljke postoje podaci o tome kako se zove, ali ne postoje podaci o tome ko je biljke sakupio i s kojih staništa. No, sigurno se zna da cela zbirka potiče iz okoline Sremskih Karlovaca.“
Jedna od tri prvobitne centurije herbarijuma Volnog nedostaje, i nije poznato da li je propala ili je još uvek u nekom arhivu ili depou. Deo kolekcije nalazi se u muzeju u Budimpešti, pošto ju je Volni poklonio u znak zahvalnosti zbog saradnje. Nakon što je zaštićen 1950. godine, herbarijum je smešten u Spomen-biblioteku Karlovačke gimnazije.
Tokom trajanja ovog projekta Karlovačka gimnazija će preuzeti ulogu upravljača tim dobrom, što podrazumeva i određenu edukaciju.
Z. Milosavljević
