Građani traže čak 118 miliona dinara za odštetu zbog ujeda pasa

lutalica ove godine, koji su do sada dostigli sumu od 118 miliona dinara, preduzeću „Zoohigijena i veterina” preti blokada računa. Dodatni problem, kaže direktor „Zoohigijene” Aleksandar Bursać, prave lažirani zahtevi, ali i donošenje lutalica iz drugih opština u Novi Sad. 

– Primera radi, u toku 2014. godine za odštetu isplaćeno je 27 miliona dinara – kaže Bursać, dodajući da je te godine štrajk advokata donekle odložio deo zahteva. – Komisija koja se bavi nagodbama za odštetne zahteve koje su ujedeni, ali i „ujedeni” građani podneli, a koju je oformio Grad, uspela je ipak da sačuva impozantnu cifru u gradskom buyetu i u kasi „Zoohigijene”, rasvetlivši više fingiranih slučajeva. Čini mi se da je u toku dosadašnjeg rada, od svog osnivanja, Komisija otkrila 15 slučajeva za koje se ispostavilo da su namešteni.

Po njegovim rečima, dešava se da se psi masovno ostavljaju u gradovima koji su sistemski krenuli da rešavaju problem s lutalicama, među kojima je i Novi Sad.

– Znamo za firmu iz Vrnjačke Banje koja se bavi nelegalnim prenosom pasa s ulice na teritorije drugih opština i gradova. Time grubo krše Zakon o dobrobiti životinja – kaže on.

Nepravilnosti, objašnjava Bursać, postoje i u nejednakim odštetama u različitim gradovima. Nekoliko gradova u Srbiji isplaćuju ogromne cifre za odštetu od ujeda pasa lutalica, među kojima je i Novi Sad, u drugima se radi o nekoliko puta manjim iznosima. U Valjevu se na ime odštetnog zahteva isplaćuje i više od 100.000 dinara, dok se u nekim drugim gradovima po jednom zahtevu isplaćuje 20.000-30.000.

– Limit za visinu odštete se razlikuju u zavisnosti od slučaja – kaže naš sagovornik, navodeći primer sugrađanina koji je najpre tražio oko 400.000 dinara, da bi nakon razgovora s Komisijom taj zahtev preinačio na 40.000. – Međutim, cifra često prelazi i 300.000 jer treba uračunati i troškove advokata i suda.

Broj zahteva za odštetu, po rečima našeg sagovornika, u poslednje vreme ima tendenciju pada. Ipak, iako smanjen, i dalje je „astronomski velik”. Za trenutnu situaciju potrebno je sistemsko rešenje, koje bi bilo doneto uz pomoć gradske vlasti, ali i republičke, te u saradnji s građanima, određenim nevladinim organizacijama, MUP-om... Fokus je, kaže Bursać, na tome da se skine anatema s napuštenih životinja.

Poznato je da je jedan od glavnih uzroka velikog broja napuštenih životinja na ulicama Novog Sada, ali i ostalih gradova, upravo neodgovorno vlasništvo. Bursać kaže da situacija u Bangladešu i Velikom ritu daleko najviše zabrinjava jer se među životinjama koje se tamo nalaze tek oko deset odsto vodi kao vlasničko.

D. Ristić

U karantinu do daljeg

Šarplaninac koji je u junu napao devojčicu i njenog oca na Kamenjaru i dva psa koji su usmrtili čoveka u Petrovaradinu trenutno se nalaze u prihvatilištu “Zoohigijene”. Oni su, kako kaže direktor tog preduzeća, Aleksandar Bursać, pod stalnim nadzorom u jasno obeleženim boksovima. Tamo će i ostati do rešenja javnog tužioca. Kakva bi mogla biti presuda, naš sagovornik nije želeo da nagađa.