Грађани траже чак 118 милиона динара за одштету због уједа паса

луталица ове године, који су до сада достигли суму од 118 милиона динара, предузећу „Зоохигијена и ветерина” прети блокада рачуна. Додатни проблем, каже директор „Зоохигијене” Александар Бурсаћ, праве лажирани захтеви, али и доношење луталица из других општина у Нови Сад. 

– Примера ради, у току 2014. године за одштету исплаћено је 27 милиона динара – каже Бурсаћ, додајући да је те године штрајк адвоката донекле одложио део захтева. – Комисија која се бави нагодбама за одштетне захтеве које су уједени, али и „уједени” грађани поднели, а коју је оформио Град, успела је ипак да сачува импозантну цифру у градском буyету и у каси „Зоохигијене”, расветливши више фингираних случајева. Чини ми се да је у току досадашњег рада, од свог оснивања, Комисија открила 15 случајева за које се испоставило да су намештени.

По његовим речима, дешава се да се пси масовно остављају у градовима који су системски кренули да решавају проблем с луталицама, међу којима је и Нови Сад.

– Знамо за фирму из Врњачке Бање која се бави нелегалним преносом паса с улице на територије других општина и градова. Тиме грубо крше Закон о добробити животиња – каже он.

Неправилности, објашњава Бурсаћ, постоје и у неједнаким одштетама у различитим градовима. Неколико градова у Србији исплаћују огромне цифре за одштету од уједа паса луталица, међу којима је и Нови Сад, у другима се ради о неколико пута мањим износима. У Ваљеву се на име одштетног захтева исплаћује и више од 100.000 динара, док се у неким другим градовима по једном захтеву исплаћује 20.000-30.000.

– Лимит за висину одштете се разликују у зависности од случаја – каже наш саговорник, наводећи пример суграђанина који је најпре тражио око 400.000 динара, да би након разговора с Комисијом тај захтев преиначио на 40.000. – Међутим, цифра често прелази и 300.000 јер треба урачунати и трошкове адвоката и суда.

Број захтева за одштету, по речима нашег саговорника, у последње време има тенденцију пада. Ипак, иако смањен, и даље је „астрономски велик”. За тренутну ситуацију потребно је системско решење, које би било донето уз помоћ градске власти, али и републичке, те у сарадњи с грађанима, одређеним невладиним организацијама, МУП-ом... Фокус је, каже Бурсаћ, на томе да се скине анатема с напуштених животиња.

Познато је да је један од главних узрока великог броја напуштених животиња на улицама Новог Сада, али и осталих градова, управо неодговорно власништво. Бурсаћ каже да ситуација у Бангладешу и Великом риту далеко највише забрињава јер се међу животињама које се тамо налазе тек око десет одсто води као власничко.

Д. Ристић

У карантину до даљег

Шарпланинац који је у јуну напао девојчицу и њеног оца на Камењару и два пса који су усмртили човека у Петроварадину тренутно се налазе у прихватилишту “Зоохигијене”. Они су, како каже директор тог предузећа, Александар Бурсаћ, под сталним надзором у јасно обележеним боксовима. Тамо ће и остати до решења јавног тужиоца. Каква би могла бити пресуда, наш саговорник није желео да нагађа.