Fruška gora mirisala na roštilj i ćumur

Proslavu prvomajskih praznika nije moguće zamisliti bez vatrice i mesa na roštilju, pa masovna okupljanja uz “iće i piće” nisu izostala ni ove godine, iako je u prepodnevnim časovima bilo prilično tmurno, uz poneku kap kiše. Po nekim procenama, na izletištima Nacionalnog parka Fruška gora bilo je između 150.000 i 300.000 posetilaca iz svih krajeva Srbije, ali i regiona. Doduše, najviše je bilo Sremaca, Novosađana i Beograđana.

I ovog puta bilo je po onoj narodnoj, da ko rano rani dve sreće grabi, tako da su, kako bi zauzeli mesto, prvi izletnici na Frušku goru počeli da pristižu već oko šest časova, a bilo je i onih koji su došli dan ranije, pa su prenoćili u šatorima.

Izletišta u Nacionalnom parku uređena su pre prvomajskog uranka, trava je pokošena, obavljeni su tretmani protiv krpelja, mobilijar je obnoljen, postavljene su nove klupe, stolovi i dečja igrališta, kao i putokazi, a pripremljena su i ložišta za roštilj.

Dim i miris ćumura osetili su se već na početku Iriškog venca, gde su radnici Nacionalnog parka naplaćivali ulaz 300 dinara, po vozilu. Na teritoriji Fruške gore važe posebna pravila, koja su istaknuta na tablama, ali se čini da ih nisu svi posetioci najbolje shvatili.

U prirodi, pogotovo u nacionalnim parkovima, nije poželjno praviti preveliku buku, ali su, zbog muzike koja je treštala s ozvučenja i iz parkiranih automobila, šumske životinje verovatno ogluvele, a ptice se razletele. Bez namere da kritikujemo bilo čiji muzički ukus, jer o tome ne vredi raspravljati, u pojedinim krajevima Iriškog venca na momente je bilo kao na seoskom vašaru, a za kompletan “ugođaj” nedostajalo je još samo da oskudno odevena pevaljka zapeva na nekom od kamperskih stolova.

Iako su nadležni uoči prvomajskih praznika upozoravali posetioce da lože vatru i peku roštilj na za to predviđenim ložištima, ekipa “Dnevnika” na Iriškom vencu nabasala je na grupicu izletnika koja se dosetila da pripali vatricu i postavi presence na ražanj baš uz spomenik “Sloboda”, verovatno da im vetar ne bi pokvario ugođaj. Da sve bude još interesantije, vatru su pripalili u prisustvu maloletnog deteta i dali mu “pravi” primer kako se ponaša u prirodi i odnosi prema istoriji. Iz Nacionalnog parka Fruška gora, kasnije su izdali saopštenje u kom su potvrdili da je na spomeniku “Sloboda” naneta šteta, te da je njihova čuvarska služba regovala na prijavu, kao i da je to bio jedini  zabeleženi incident devastacije i neprimerenog ponašanja tokom proslave 1. maja. Sačinjen je zapisnik i podneta je prijava protiv NN lica, pošto su muškarci odbili da se legitimišu. Oni će, kako je navedeno, biti procesuirani od strane nadležnih organa.

Naravno, bilo je i onih koji su na Frušku goru došli da uživaju u druženju s porodicom i prijateljima, uz tradicionalno “bacanje” mesa na roštilj i sportske aktivnosti. Za razliku od Iriškog venca, roštiljanje na Brankovcu i drugim izletištima proteklo je u mnogo prijatnijoj, mirnijoj atmosferi, a sreli smo i grupu na baš pričljivih Kineza, pretpostavljamo građevinaca s privremenom adresom u Srbiji, koja nije propustila priliku da uživa u tradicionalnom prvomajskom uranku.

Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije 1886. godine u Čikagu, kada je oko 40.000 radnika izašlo na ulice zahtevajući osmočasovno radno vreme. Male nadnice, dnevni rad od 12 do 18 sati, kao i život na rubu egzistencije doveli su do masovnih protesta, u kojima su radnici zahtevali bolje uslove života i rada, kroz simbolične tri osmice, osam sati rada, osam sati odmora i osam sati za kulturno uzdizanje. Vlast je na demonstrante poslala policiju, posle čega je usledio žestok sukob u kojem je šest radnika ubijeno, pedesetak ranjeno, dok je petoro vođa štrajka osuđeno na smrt a trojica na dugogodišnju robiju.

Šetali su se trubači od jednog do drugog izletišta, a, iako su se posetioci  radovali što ih vide i đuskali uz poznate melodije, izgleda ih nisu dovoljno plaćali, jer se nisu dugo zadržavali na istom mestu.

Praznik rada u Kameničkom parku protekao je prilično mirno, kao i svakog drugog neradnog dana. Slobodan dan posetioci te oaze nadomak grada, iskoristili su za piknik u prirodi, rekreaciju i šetnju s decom i prijateljima, a nisu izostali ni sportovi na travi poput odbojke, fudbala, badmintona… Na ulazu u park najviše parkiranih automobila bilo je s novosadskim registarskim tablicama i drugih krajeva Vojvodine, kao i iz Beograda, a primetili smo i vozila iz Skoplja, Herceg Novog i BiH.

Iako je 1. maja zvanično počela sezona na Štrandu i ulaz se nije naplaćivao, tmurno nebo izgleda je obeshrabrilo “štrandaroše”, tako da su kafići pored Dunava mahom bili prazni, ali je zato na Keju bilo dosta šetača i rekreativaca.

J. Vukašinović