Folklorna sekcija u Begeču opstaje uprkos poteškoćama

Prema rečima predsednice Upravnog odbora Kulturnog centra „Ljubinka Šukić” u Begeču Plamenke Laćarac, njihov centar je specifičan po trajanju jer se kod njih 20 godina kontinuirano dešavaju razne sekcije i aktivnosti.

Jedan od načina da se tradicija održava i neguje je folklorna sekcija, koja je idealna prilika da se i najmlađi i najstariji kreativno izraze. Prema rečima naše sagovornice, ne postoje bolja deca od one koja igraju folklor, naročito u Begeču, gde imaju priliku da igraju sa svojim roditeljima, što ih uči i o važnosti odnosa unutar porodice.

– U gotovo svakoj begečkoj kući ima neko ko je igrao ili igra folklor – navodi Plamenka Laćarac. – To je vrsta muzika i igre koju deca nemaju priliku da vide i dožive na drugačiji način. Ujedno, to je i veza s tradicijom, način ponašanja i ophođenja, deca se uče kako da su deo celine, kako treba da se ponašaju u grupi, kako da prevazilaze pojedinačno „ja”. Drugo, oni vole scenu, vole da oblače nošnje, cene i čuvaju sve što je staro. Kod nas se prevazilaze starosne granice i mi se ne merimo po godinama i kilama.

Međutim, iako su takve aktivnosti važne, Plamenka Laćarac smatra da država ne obraća dovoljno pažnje na ameterizam, koji je, zapravo, taj koji neguje korisnike kulture.

– Deca u seoskim sredinama nemaju veliki izbor, plaćaju sportove i moraju da idu do grada, a ono što im se ovde pruža je skučeno i ograničeno – ističe predsednica Upravnog odbora KC u Begeču. – Mi negujemo vrednosti i kreativnost, što je velika razlika između života u gradu i selu. Zbog toga smo se i trudili da ovaj prostor i aktivnosti zažive i da svi pronađu način da ispolje svoju kreativnost onako kako osećaju da treba.

Ipak, da bi folklor imao smisla i izgledao onako kako dolikuje, neophodno je imati odgovarajuće nošnje. Kako se priseća naša sagovornica, pre 20 godina, kada je bila direktorka Kulturnog centra, imali su razne originalne nošnje, koje su godinama kupovane i čuvane. Međutim, kada se nedavno vratila u tu ustanovu, videla je da mnogo šta nedostaje, te današnji članovi folklora, kojih je četrdesetak, moraju sami da vezu i obnavljaju.

– To je tragedija. Mi sad pokušavamo da sve obnovimo, ali to je teško jer su nošnje veoma skupe – kaže ona, i dodaje da i sam repertoar zavisi od istih tih nošnji. – Kad smo bili Jugoslavija, igrali smo igre iz Makedonije i Slovenije, a otkako smo se skratili, igramo leskovačke, pirotske, vojvođanske…

Od Rimljana do danas

Kako kaže Plamenka Laćarac, gotovo svako mesto ima neku manifestaciju, „jadu”. Begeč, s druge strane, ima nesvakidašnji kontinuitet, a on je povezan s istorijskim podatkom da su na mestu tog naselja Rimljani prvi put prešli na bačku stranu, što dokazuju i razne arheološke iskopine.

– Želimo da napravimo manifestaciju koja bi predstavljala život ovde od Rimljana pa do danas i na taj način bismo prikazali kontinuitet u vremenu i prostoru koji negujemo – navodi naša sagovornica.

Da bi se rad i trud isplatio, doduše ne u novčanom smislu, folkloraši nastupaju gde god i kad god im se za to ukaže prilika. Sarađuju s raznim KUD-ovima u okolini, igraju na svim manifestacijama na koje ih pozovu, ali je veliki problem to što često ne mogu sebi da obezbede prevoz ili plate kotizaciju za takmičenja.

– Smatram da kultura mnogo gubi, a ona se ne može meriti parama. Zato smo sad ograničeni mnogo čime – tužna je Plamenka Laćarac, uverena u to da je volja igrača, njihova posvećenost i cilj da nešto postignu – najveća snaga njihove trupe.

L. Radlovački

Foto: Privatna arhiva

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.