Фолклорна секција у Бегечу опстаје упркос потешкоћама

Према речима председнице Управног одбора Културног центра „Љубинка Шукић” у Бегечу Пламенке Лаћарац, њихов центар је специфичан по трајању јер се код њих 20 година континуирано дешавају разне секције и активности.

Један од начина да се традиција одржава и негује је фолклорна секција, која је идеална прилика да се и најмлађи и најстарији креативно изразе. Према речима наше саговорнице, не постоје боља деца од оне која играју фолклор, нарочито у Бегечу, где имају прилику да играју са својим родитељима, што их учи и о важности односа унутар породице.

– У готово свакој бегечкој кући има неко ко је играо или игра фолклор – наводи Пламенка Лаћарац. – То је врста музика и игре коју деца немају прилику да виде и доживе на другачији начин. Уједно, то је и веза с традицијом, начин понашања и опхођења, деца се уче како да су део целине, како треба да се понашају у групи, како да превазилазе појединачно „ја”. Друго, они воле сцену, воле да облаче ношње, цене и чувају све што је старо. Код нас се превазилазе старосне границе и ми се не меримо по годинама и килама.

Међутим, иако су такве активности важне, Пламенка Лаћарац сматра да држава не обраћа довољно пажње на аметеризам, који је, заправо, тај који негује кориснике културе.

– Деца у сеоским срединама немају велики избор, плаћају спортове и морају да иду до града, а оно што им се овде пружа је скучено и ограничено – истиче председница Управног одбора КЦ у Бегечу. – Ми негујемо вредности и креативност, што је велика разлика између живота у граду и селу. Због тога смо се и трудили да овај простор и активности заживе и да сви пронађу начин да испоље своју креативност онако како осећају да треба.

Ипак, да би фолклор имао смисла и изгледао онако како доликује, неопходно је имати одговарајуће ношње. Како се присећа наша саговорница, пре 20 година, када је била директорка Културног центра, имали су разне оригиналне ношње, које су годинама куповане и чуване. Међутим, када се недавно вратила у ту установу, видела је да много шта недостаје, те данашњи чланови фолклора, којих је четрдесетак, морају сами да везу и обнављају.

– То је трагедија. Ми сад покушавамо да све обновимо, али то је тешко јер су ношње веома скупе – каже она, и додаје да и сам репертоар зависи од истих тих ношњи. – Кад смо били Југославија, играли смо игре из Македоније и Словеније, а откако смо се скратили, играмо лесковачке, пиротске, војвођанске…

Од Римљана до данас

Како каже Пламенка Лаћарац, готово свако место има неку манифестацију, „јаду”. Бегеч, с друге стране, има несвакидашњи континуитет, а он је повезан с историјским податком да су на месту тог насеља Римљани први пут прешли на бачку страну, што доказују и разне археолошке ископине.

– Желимо да направимо манифестацију која би представљала живот овде од Римљана па до данас и на тај начин бисмо приказали континуитет у времену и простору који негујемо – наводи наша саговорница.

Да би се рад и труд исплатио, додуше не у новчаном смислу, фолклораши наступају где год и кад год им се за то укаже прилика. Сарађују с разним КУД-овима у околини, играју на свим манифестацијама на које их позову, али је велики проблем то што често не могу себи да обезбеде превоз или плате котизацију за такмичења.

– Сматрам да култура много губи, а она се не може мерити парама. Зато смо сад ограничени много чиме – тужна је Пламенка Лаћарац, уверена у то да је воља играча, њихова посвећеност и циљ да нешто постигну – највећа снага њихове трупе.

Л. Радловачки

Фото: Приватна архива

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.