ДУШАН МИЛАДИНОВИЋ: Нови Сад плански и квалитетно да изађе на воду

– Предлог новог генералног урбанистичког плана до 2030. године Новом Саду планира нову линију одбране од поплава, односно да од плавног земљишта добијемо неплавно да би се могли реализовати планирани садржаји на Каменичкој ади, као што су хотелско-туристичким комплекс, много више зеленила, нова плажа, шеталишта, бициклистичка стаза, али и веслачка по светским стандардима, те два нова стамбено-пословна блока на простору старог бродоградилишта и садашње касарне Речне флотиле – изјавио је за „Дневник“ директор Јавног предузећа „Урбанизам“ Душан Миладиновић.

ЈП „Урбанизам” је послао захтев за мишљење поводом израде генералног урбанистичког плана Новог Сада до 2030. године и издатих водних услова ЈВП „Воде Војводине” Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Сви ти планови односе се на уређење приобаља с бачке стране града, које обухвата простор од границе Каменичка ада – Камењар до „Данубијуса“ и обалу која се наслања постојећим насипом на јужни Телеп, па иде до Улице 1.300 каплара и Булеваром деспота Стефана, до окретнице код Штранда. Ради се о површини од 414 хектара, односно 178 хектара водене површине и око 236 хектара копна.

Он наводи и да су плански документи неспроводиви јер је 2010. године ступио на снагу нови Закон о водама који је онемогућио да се планирају садржаји по важећем Генералном урбанистичком плану на предвиђеним локацијама.

– На подручју бродоградилишта био је планиран хотел па туристички и угоститељски садржаји који се, по prеthodnim законима, могао радити. Од 2010. године то је забрањено. Након великих поплава 2004. године, и закона који је донет као одговор на те поплаве, важећи план је постао „мртво слово на папиру“, а неки делови нису разрађени ни планом генералне, ни детаљне регулације. Цео простор од 414 хектара мора да се разрађује плановима генералне и детаљне ругулације – појашњава Миладиновић.

По угледу на Братиславу

– План и жеља је да Нови Сад заиста квалитетно изађе на воду, делом угледајући се на одређене европске и светске градове, као што је Братислава, који максимално користе обалу, и то не само као шеталиште већ као простор који се активно користи, било да је он у културним, спортским и рекреативним садржајима, али и стамбено-пословним – указује Миладиновић.

Он је додао да је нови Предлог плана уређења приобаља на левој обали Дунава квалитетно унапређење постојећег, што је најкарактеристичније на простору Каменичке аде.

– Садашњим планом прилично је раширена изградња по Каменичкој ади са свим инфраструктурама и улицама који задиру у садашњи пошумљени део. Важећи план предвиђа око 43 хектара саобраћајних површина, а новим планом то смањујемо на 20 хектара. Дакле, мање асфалтирања и бетонирања. Парк-шума у оквиру важећег плана Каменичке аде је око 23,65 хектара. Новим планом га повећавамо на 38,62 хектара, односно 63 одсто. Остало зеленило на том подручју по важећем плану је 40 хектара, а новим планом то подижемо на нешто мање од 60 хектара, што је повећање од 48 одсто. Такође, планира се један хотелски комплекс – истиче Миладиновић.

Додаје и да су имали значајне разговоре с Покрајинским заводом за заштиту природе и да су у потпуности испунили њихове захтеве на основу карте заштићеног дела шумског подручја.

– Суштина генералног урбанистичког плана и плана генералне регулације је да добијемо још једну одбрамбену линију од поплава, што сада није случај. Сада је прва линија – линија насипа до јужног Телепа. Каменичка ада цела и Рибарско острво и бродоградилиште сада су небрањена зона, односно плавни део. Прављење нове одбрамбене линије нам дозвољава Закон о водама, Просторни план посебне намене коридора Дунав, то је паневропски Коридор 7, као и посебна уредба која се односи на тај просторни план, али и стратегија развоја на коридору Дунав. Просторни план посебне намене коридора Дунав је дефинисао како се раде одбрамбене линије на целом току, али то не важи за градове Нови Сад, Панчево, Београд и Смедерево. Ту Закон и просторни план лепо кажу да се ти делови у градовима уређују плановима нижег реда: генералним урбанистичким планом, плановима генералне и детаљне регулације. Да бисмо као планери били сигурни у оно што хоћемо, ми смо екстерно ангажовали фирму да уради хидролошку студију ледостаја, водостаја и проноса наноса у кориту Дунава, и ту су били укључени и професори хидрологије с Факултета техничких наука у Новом Саду који имају и велика искуства у томе јер су урадили много таквих студија које су признате и на међународном нивоу. Та студија је при крају и, по расположивим подацима, показала је да нема негативног утицаја на корито Дунава, ни на водостај, ни на ледостај, ни на наносе – каже Душан Миладиновић.

Он наводи да ће тиме јужни Телеп, који је био на првој линији одбране, бити релаксиран јер су приликом већег водостаја до сада имали проблеме с подизањем подземних вода и изливањем септичких јама, а изградњом нове, прве линије одбране преко Кааменичке аде, тај проблем ће умногоме бити смањен. Планирана прва линија одбране ће се надовезати на постојећу у Шумској улици.

– Прва линија обезбеђује да то подручје, које је, иначе, градско грађевинско земљиште и делом шумско земљиште и сада је плавно, буде сутра неплавно, што нам омогућава да изградимо све садржаје које смо планирали, а надлежни правни акти омогућавају изградњу водног објекта, што је свакако прва линија одбране од поплава. Када тај цео простор претворимо у брањени део, можемо направити веслачку стазу која је и prеthodnim планом била замишљена, али по ФИСА стандардима. То су међународни стандарди који јасно дефинишу да на стази не сме доћи до промене нивоа и квалитета воде, а то се постиже само када је у брањеној зони од поплава. То омогућава да веслачи Клуба „Данубијус 1995“ безбедно вежбају, али и да се одржавају међународна такмичења. Уз ту веслачку стазу планирана је нова плажа дуг 1,2 километар која неће бити плављена приликом високог водостаја као што је случај са Штрандом – истиче Миладиновић.

Планирана су два подземна тунела у близини бродоградилишта као једносмерна веза између веслачке стазе ка Дунавцу, чиме се добија проточност воде у веслачкој стази и Дунавцу, а самим тим поновно оживљавање еко-система. Осим хотелског комплекса планирају се и мањи типски туристичко-угоститељске објекти који могу бити у небрањеној зони, али и шест и по километара бициклистичко-пешачких трим-стаза, не рачунајући постојећу стазу дугу два и по – три километра која је планирана на првој линији одбране, што ће грађанима донети укупно око девет километара стаза да их активно користе.

Како додаје, постоји и део предвиђен за градњу стамбено-пословног комплекса. То је бродоградилиште, које је приватна парцела и које чини два одсто од целе површине плана. Део који је сада у служби касарне, односно Речне флотиле, када се једног дана војска исели одатле, такође је планиран за стамбено-пословни комплекс, али ће се очувати парк-шума која је сада у саставу касарне. Оба та подручја, по наводима директора „Урбанизма“, чине мање од пет одсто површине плана.

– Пошто се план приобаља преклапа с планом новог моста у продужетку Булевара Европе и Планом генералне регулације Телепа, екстерно смо ангажовали стручњаке да ураде саобраћајну студију, која је показала да сви садржаји у приобаљу немају никакав утицај због мало возила, али да је изузетно важно да се нови мост реализује у наредном периоду да би се растеретио саобраћај у том делу града – истиче Миладиновић.

Марксиста и урбаниста

На молбу да прокоментарише изјаве некадашњег председника Скупштине града и директора Завода за изградњу града, а садашњег функционера опозиционе Народне странке Борислава Новаковића, који је у више наврата критиковао тај предлог урбаниста, Миладиновић је одговорио:

– Новаковић је по занимању дипломирани марксиста, а ја сам архитекта и урбаниста који се професионално бави својом струком, као и сви запослени у ЈП „Урбанизам“.

Додаје да с Покрајинским заводом за заштиту природе желе да озелене кејски зид, што се примењује по Европи, али не и у нашој земљи. Рибарско острво неће мењати садржај, али неће бити запуштено као сада, као и обала на доњем току.

На споју између Рибарског острва и Каменичке аде планирана је и марина, која се налази и у важећем плану. Ради се о површини од десет хектара, од чега је пет хектара копненог дела.

– Нови Сад као туристичка дестинација на Дунаву, који је главни речни коридор у Европи, мислим да стварно заслужује марину уређену по свим стандардима да би људи долазили и остајали, уз све садржаје које нуди марина. Суштина целокупног плана је да ће Нови Сад заиста квалитетно изаћи на обалу и добити велики туристички, спортски, рекреативни и хотелско-угоститељски садржај – закључио је Душан Миладиновић.

А. Савановић