Dragan Štrbac iz Futoga dve decenije pravi ključeve i popravlja obuću

Ispred malog lokala stoji i gajbica sa spanaćem, a nekada i zelenom salatom, paradajzom i paprikom, koje Dragan svojim veštim rukama uzgaja u plasteniku, te Futožani, pored popravljene obuće i izrađenih ključeva, iz radionice mogu da ponesu i salatu za ručak.

Dragan Štrbac učio je zanat od svog dede, od koga je i preuzeo posao i radionicu, kao i obuću koja je ostala da se popravi. Zajedno sa svojom suprugom koja je krojačica, pravio je i torbe od kože, ali kako je kazao, vreme je sada takvo da šta god da napraviš, nema ko da pazari.

– Ranije je bilo mnogo bolje, bilo je više posla jer je obuća bila kvalitetnija i vredelo ju je popravljati – kaže Dragan Štrbac. – Sada je sve jeftino i lako dostupno, a kada se pocepa ili pokida, većinom se baca u smeće, a zatim kupuje novo koje je isto kratkotrajnog roka.

Na popravku se uglavnom donose kožne i markirane stvari koje su skuplje, a iskustvo ovog majstora pokazalo je da i ono što se smatra kvalitetnim, često se pocepa već posle mesec dana.

– Tokom prvog meseca vanrednog stanja nisam radio uopšte, posle sam se bavio samo izradom ključeva jer je propisane epidemiološke mere za popravljanje obuće bilo teško primeniti – objasnio je Štrbac. – Uz to, ova zima je bila izuzetno blaga, te se čizme nisu ni trošile, pa sam najviše menjao rasjferšluse na jaknama.

Prema Draganovim rečima, teško je proceniti prelomnu godinu u kojoj se obim posla smanjio, ali njegovo pronalaženje alternativnih poslova obradovalo je Futožane, te kako je jedna od mušterija kazala, Dragan je majstor za sve i nije se desilo da je posao uradio loše, niti je bilo potrebe za bilo kakvom reklamacijom.

– Kako u Futogu nema drugog obućara, niti ključara, u potpunosti se oslanjamo na njega, iskren je i kaže nam šta se ne može popraviti, kako ne bismo trošili vreme i novac – rekla je jedna od mušterija koja je u radionicu došla kako bi umnožila ključeve. – Bez njega bismo bili primorani da idemo do grada, a pošto ga poznajemo, znamo da će sve naše stvari biti sigurne u njegovim rukama.

Obuća se u ovoj, kao i u većini ostalih radionica, popravlja sezonski – zimi čizme, leti sandale, a između patike, dok se ključevi umnožavaju svakodnevno. Od 2001. godine, Dragan Štrbac je i obućar, tašnar i krojač.

Dešava se i da popravljenu obuću mušterija nikada ne preuzme, pa je  Dragan odnosi u Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, a sada tokom virusa korone, dešava se i da je podeli komšijama. Kako nema učenika, a ni dovoljno posla, Dragan Štrbac bavi se i humanitarnim radom, a nada se i boljim vremenima u kojima će se uloženi trud ceniti kao nekada.

D. Andulajević

Foto: V. Fifa