Драган Штрбац из Футога две деценије прави кључеве и поправља обућу

Испред малог локала стоји и гајбица са спанаћем, а некада и зеленом салатом, парадајзом и паприком, које Драган својим вештим рукама узгаја у пластенику, те Футожани, поред поправљене обуће и израђених кључева, из радионице могу да понесу и салату за ручак.

Драган Штрбац учио је занат од свог деде, од кога је и преузео посао и радионицу, као и обућу која је остала да се поправи. Заједно са својом супругом која је кројачица, правио је и торбе од коже, али како је казао, време је сада такво да шта год да направиш, нема ко да пазари.

– Раније је било много боље, било је више посла јер је обућа била квалитетнија и вредело ју је поправљати – каже Драган Штрбац. – Сада је све јефтино и лако доступно, а када се поцепа или покида, већином се баца у смеће, а затим купује ново које је исто краткотрајног рока.

На поправку се углавном доносе кожне и маркиране ствари које су скупље, а искуство овог мајстора показало је да и оно што се сматра квалитетним, често се поцепа већ после месец дана.

– Током првог месеца ванредног стања нисам радио уопште, после сам се бавио само израдом кључева јер је прописане епидемиолошке мере за поправљање обуће било тешко применити – објаснио је Штрбац. – Уз то, ова зима је била изузетно блага, те се чизме нису ни трошиле, па сам највише мењао расјфершлусе на јакнама.

Према Драгановим речима, тешко је проценити преломну годину у којој се обим посла смањио, али његово проналажење алтернативних послова обрадовало је Футожане, те како је једна од муштерија казала, Драган је мајстор за све и није се десило да је посао урадио лоше, нити је било потребе за било каквом рекламацијом.

– Како у Футогу нема другог обућара, нити кључара, у потпуности се ослањамо на њега, искрен је и каже нам шта се не може поправити, како не бисмо трошили време и новац – рекла је једна од муштерија која је у радионицу дошла како би умножила кључеве. – Без њега бисмо били приморани да идемо до града, а пошто га познајемо, знамо да ће све наше ствари бити сигурне у његовим рукама.

Обућа се у овој, као и у већини осталих радионица, поправља сезонски – зими чизме, лети сандале, а између патике, док се кључеви умножавају свакодневно. Од 2001. године, Драган Штрбац је и обућар, ташнар и кројач.

Дешава се и да поправљену обућу муштерија никада не преузме, па је  Драган односи у Дом за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, а сада током вируса короне, дешава се и да је подели комшијама. Како нема ученика, а ни довољно посла, Драган Штрбац бави се и хуманитарним радом, а нада се и бољим временима у којима ће се уложени труд ценити као некада.

Д. Андулајевић

Фото: В. Фифа