DNEVNIK U POSETI PMF-U Spremaju studente da rešavaju problem

Reč je o programima osnovnih studija u okviru Departmana za matematiku i informatiku, usklađenim s preporukama uticajnog međunacionalnog američkog računarskog udruženja Ašociation for Computing Maćinery, kao i evropskim sistemom prenosnih bodova, što znači da se sve položeno studentima automatski priznaje i u Evropi. Iako je u oktobru tek otpočeo prvi semestar novih studijskih programa, popunjena su i buyetska i samofinansirajuća mesta.  

„Pošto smo već imali te nauke u okviru određenih modula, samo smo odlučili da odvojimo te smerove i malo ih preobličimo“, objašnjava rukovodilac novih smerova profesor Miloš Racković.

Dodaje da su RN trogodišnje studije jedino jer su odlučili da budu kompatibilni sa svetom.

„Ako neko planira da ide na master studije u inostranstvo, nema razloga da sluša četiri godine jer i tamo te studije traju tri plus dve godine. Automatski mu je sve priznato i ostaje samo da konkuriše na odgovarajući master program. S druge strane, smer IT smo namerno ostavili da bude četvorogodišnji jer se, iz nekog razloga, u našem društvu trogodišnji studijski program loše kotira: po definiciji, tretiraju ga kao višu školu“, navodi Racković.

Po njegovim rečima, studenti Računarskih nauka češće se opredeljuju da konkurišu na master u inostranstvu te svake godine nekoliko njih nastavi studije na nekom od svetskih univerziteta, pretežno švajcarskim, mada ima i onih koji pretenduju čak i na Oksford ili Kembriy. Studenti koji se opredele za IT uglavnom ne idu na master u inostranstvo već gravitiraju prema kompanijama u okruženju i njima je bitno da što više nauče dok ne počnu da rade.

„ Zbog toga nam je bitno da pokrijemo sve savremene oblasti i metodologije, a ne toliko tehnologije, jer ne možemo postići da studentima predstavimo sve alate, kojih je svakim danom sve više. Nije poenta da budemo kurs za ovu ili onu oblast, nego da student nauči osnovne principe i da bude „problem solving” orijentisan, odnosno da zna da prepozna i definiše problem, ponudi rešenje i rešava problem. I teoretski i praktično. Spremamo ga i da se lako prilagođava novim tehnologijama jer je to svakodnevica u IT-u“, kaže Racković.  

Važan segment studiranja povezivanje s privredom

Povezivanje s privredom, odnosno s firmama koje posluju u oblasti IT-a, dragocena je mogućnost koju imaju studenti Informacionih tehnologija na Prirodno-matematičkom fakultetu. Da bi tu saradnju podigli na viši nivo, rukovodilac tog studijskog programa profesor Miloš Racković i njegovi saradnici sastavili su Pravilnik o studentskim praksama, po kojem zainteresovane kompanije s Fakultetom potpisuju sporazum o saradnji kojim se reguliše pitanje praktičnog rada studenata u toj firmi.

„Prošle godine smo, između ostalog, uveli predmet Informatički projekat, koji podrazumeva odlazak u firmu, a nosi dvostruku korist za studenta. Ideja je da student ode u jednu od firmi s kojima smo potpisali sporazum, poslodavac mu tamo određuje zadatak i potom, nazavisno od nas, gleda kako se pokazao. Po završetku prakse, student gotov zadatak donosi kod profesora određenog na osnovu oblasti projekta i, nezavisno od firme, dobija ocenu“, kaže Racković.

Sporazum su za sada potpisale 22 kompanije, uz to da student i dalje može odabrati firmu van tog spiska za svoju praksu, ali mu se taj rad onda neće vrednovati za pomenuti predmet. Kroz pravilnik i sporazum, objašnjava Racković, firme su se obavezale na to da komuniciraju s Departmanom, dok se Fakultet, s druge strane, time ogradio od toga da student ide u firmu koju je, na primer, osnovao njegov roditelj. Kompanije s kojima PMF sarađuje uglavnom su novosadske, a nije ključno da je reč o IT kompaniji, sve dok u njenoj organizaciji postoji odgovarajuće razvijen IT sektor. Naš sagovornik dodaje da spisak nije konačan i da se u svakom trenutku može proširiti za firmu koja je raspoložena za saradnju s njihovim studentima i može im pružiti odgovarajuću praksu. Uskoro će ta saradnja ponovo biti unapređena, razvojem novog sajta.

„Nameravamo da na tom sajtu imamo segment „Saradnja s privredom” pa smo se u sporazumu obavezali na to da ćemo svakoj kompaniji s kojom sarađujemo omogućiti da dobije jednu stranicu u okviru tog segmenta. Osim opisa organizacije i drugih važnih informacija, najbitnije je da tu bude ponuđen opis onoga što kompanija nudi studentima i kako oni treba da se postave kada idu tamo, pa da na osnovu toga mogu izabrati gde će na praksu“, kaže Racković.

Vredno znanje za kreativna dela

Na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), postoje, između ostalih, i smerovi Računarske nauke i Informacione tehnologije. Kako je za „Dnevnik” rekla studentkinja četvrte godine Informatike, sa modula Informacione tehnologije (IT) Jela Babić, Računarske nauke (RN) sadrže malo više teoretskog dela, ima malo više matematike, dok Informacione tehnologije pružaju više praktičnog rada.

„Čovek sve više čuje priču o tome da su informacione tehnologije danas sve potrebnije, te sam se i ja na kraju opredelila baš za IT, a mogu da kažem da je više studenata zainteresovano upravo za taj smer. Vrlo je zanimljivo studirati u ovom svetu. To naročito shvatiš kada dođeš iz srednje škole i nemaš baš nikakvu predstavu o tome kako izgledaju ove studije. Ali zadovoljstvo je neizmerno kada, na primer, prvi put napraviš nešto da radi, odnosno kada shvatiš da si ti kreator toga i da je to tvojih ruku delo. Uvidiš da si u stvari napravio pravi izbor i naprosto ne možeš da ostaneš imun i da ne zavoliš ono što radiš i čime si odabrao da se baviš“, rekla je Jela Babić.

Kako je objasnila naša sagovornica, ona studira po starom programu, gde studije za IT traju četiri godine. Modul obuhvata obavezne predmete, ali postoji i veliki broj izbornih, podeljenih po semestrima. U skladu sa svojim interesovanjima, studenti biraju predmete koji ih zanimaju te se na taj način u stvari uže specijalizuju. Po godini, neophodno je da se skupi 60 ESP bodova, a student može uzeti i više izbornih predmeta, sve u skladu sa svojim željama i interesima.

„Na kraju treće godine imala sam 198 ESPB-a umesto 180 pa je moja četvrta godina prošla u stvari s manje predmeta i teorije te imam više prostora da nešto praktično uradim“, kaže naša sagovornica

Dodaje da je praksa je bitan deo obrazovanja.

„Mi učimo, ali niko ne može da zna šta je konkretno naučio dok se ne oproba praktično. Čak i to što pravimo na fakultetu niko ne zna koliko je realno upotrebljivo i tek u praksi se vidi  koliko zaista znaš, ko si, šta si i kakav si kao stručnjak“, istkakla je Jela Babić.

Kako nam je rekla, bila je na više razgovora i iz toga je shvatila da zaposleni u IT firmama znaju šta se radi na PMF-u, imaju odličnu komunikaciju s fakultetom, pa i s rukovodiocem Smera informatike prof. dr Milošem Rackovićem. Stipendije postoje od različitih firmi, tako da su šanse za zaposlenje velike.

Dragana Ristić, Ivana Mikloši

Foto: Slobodan Šušnjević