ДНЕВНИК У ПОСЕТИ ПМФ-У Спремају студенте да решавају проблем

Реч је о програмима основних студија у оквиру Департмана за математику и информатику, усклађеним с препорукама утицајног међунационалног америчког рачунарског удружења Ашоциатион фор Цомпутинг Maćinеry, као и европским системом преносних бодова, што значи да се све положено студентима аутоматски признаје и у Европи. Иако је у октобру тек отпочео први семестар нових студијских програма, попуњена су и buyеtska и самофинансирајућа места.  

„Пошто смо већ имали те науке у оквиру одређених модула, само смо одлучили да одвојимо те смерове и мало их преобличимо“, објашњава руководилац нових смерова професор Милош Рацковић.

Додаје да су РН трогодишње студије једино јер су одлучили да буду компатибилни са светом.

„Ако неко планира да иде на мастер студије у иностранство, нема разлога да слуша четири године јер и тамо те студије трају три плус две године. Аутоматски му је све признато и остаје само да конкурише на одговарајући мастер програм. С друге стране, смер ИТ смо намерно оставили да буде четворогодишњи јер се, из неког разлога, у нашем друштву трогодишњи студијски програм лоше котира: по дефиницији, третирају га као вишу школу“, наводи Рацковић.

По његовим речима, студенти Рачунарских наука чешће се опредељују да конкуришу на мастер у иностранству те сваке године неколико њих настави студије на неком од светских универзитета, претежно швајцарским, мада има и оних који претендују чак и на Оксфорд или Kеmbriy. Студенти који се определе за ИТ углавном не иду на мастер у иностранство већ гравитирају према компанијама у окружењу и њима је битно да што више науче док не почну да раде.

„ Због тога нам је битно да покријемо све савремене области и методологије, а не толико технологије, јер не можемо постићи да студентима представимо све алате, којих је сваким даном све више. Није поента да будемо курс за ову или ону област, него да студент научи основне принципе и да буде „проблем солвинг” оријентисан, односно да зна да препозна и дефинише проблем, понуди решење и решава проблем. И теоретски и практично. Спремамо га и да се лако прилагођава новим технологијама јер је то свакодневица у ИТ-у“, каже Рацковић.  

Важан сегмент студирања повезивање с привредом

Повезивање с привредом, односно с фирмама које послују у области ИТ-а, драгоцена је могућност коју имају студенти Информационих технологија на Природно-математичком факултету. Да би ту сарадњу подигли на виши ниво, руководилац тог студијског програма професор Милош Рацковић и његови сарадници саставили су Правилник о студентским праксама, по којем заинтересоване компаније с Факултетом потписују споразум о сарадњи којим се регулише питање практичног рада студената у тој фирми.

„Прошле године смо, између осталог, увели предмет Информатички пројекат, који подразумева одлазак у фирму, а носи двоструку корист за студента. Идеја је да студент оде у једну од фирми с којима смо потписали споразум, послодавац му тамо одређује задатак и потом, назависно од нас, гледа како се показао. По завршетку праксе, студент готов задатак доноси код професора одређеног на основу области пројекта и, независно од фирме, добија оцену“, каже Рацковић.

Споразум су за сада потписале 22 компаније, уз то да студент и даље може одабрати фирму ван тог списка за своју праксу, али му се тај рад онда неће вредновати за поменути предмет. Кроз правилник и споразум, објашњава Рацковић, фирме су се обавезале на то да комуницирају с Департманом, док се Факултет, с друге стране, тиме оградио од тога да студент иде у фирму коју је, на пример, основао његов родитељ. Компаније с којима ПМФ сарађује углавном су новосадске, а није кључно да је реч о ИТ компанији, све док у њеној организацији постоји одговарајуће развијен ИТ сектор. Наш саговорник додаје да списак није коначан и да се у сваком тренутку може проширити за фирму која је расположена за сарадњу с њиховим студентима и може им пружити одговарајућу праксу. Ускоро ће та сарадња поново бити унапређена, развојем новог сајта.

„Намеравамо да на том сајту имамо сегмент „Сарадња с привредом” па смо се у споразуму обавезали на то да ћемо свакој компанији с којом сарађујемо омогућити да добије једну страницу у оквиру тог сегмента. Осим описа организације и других важних информација, најбитније је да ту буде понуђен опис онога што компанија нуди студентима и како они треба да се поставе када иду тамо, па да на основу тога могу изабрати где ће на праксу“, каже Рацковић.

Вредно знање за креативна дела

На Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета (ПМФ), постоје, између осталих, и смерови Рачунарске науке и Информационе технологије. Како је за „Дневник” рекла студенткиња четврте године Информатике, са модула Информационе технологије (ИТ) Јела Бабић, Рачунарске науке (РН) садрже мало више теоретског дела, има мало више математике, док Информационе технологије пружају више практичног рада.

„Човек све више чује причу о томе да су информационе технологије данас све потребније, те сам се и ја на крају определила баш за ИТ, а могу да кажем да је више студената заинтересовано управо за тај смер. Врло је занимљиво студирати у овом свету. То нарочито схватиш када дођеш из средње школе и немаш баш никакву представу о томе како изгледају ове студије. Али задовољство је неизмерно када, на пример, први пут направиш нешто да ради, односно када схватиш да си ти креатор тога и да је то твојих руку дело. Увидиш да си у ствари направио прави избор и напросто не можеш да останеш имун и да не заволиш оно што радиш и чиме си одабрао да се бавиш“, рекла је Јела Бабић.

Како је објаснила наша саговорница, она студира по старом програму, где студије за ИТ трају четири године. Модул обухвата обавезне предмете, али постоји и велики број изборних, подељених по семестрима. У складу са својим интересовањима, студенти бирају предмете који их занимају те се на тај начин у ствари уже специјализују. По години, неопходно је да се скупи 60 ЕСП бодова, а студент може узети и више изборних предмета, све у складу са својим жељама и интересима.

„На крају треће године имала сам 198 ЕСПБ-а уместо 180 па је моја четврта година прошла у ствари с мање предмета и теорије те имам више простора да нешто практично урадим“, каже наша саговорница

Додаје да је пракса је битан део образовања.

„Ми учимо, али нико не може да зна шта је конкретно научио док се не опроба практично. Чак и то што правимо на факултету нико не зна колико је реално употребљиво и тек у пракси се види  колико заиста знаш, ко си, шта си и какав си као стручњак“, исткакла је Јела Бабић.

Како нам је рекла, била је на више разговора и из тога је схватила да запослени у ИТ фирмама знају шта се ради на ПМФ-у, имају одличну комуникацију с факултетом, па и с руководиоцем Смера информатике проф. др Милошем Рацковићем. Стипендије постоје од различитих фирми, тако да су шансе за запослење велике.

Драгана Ристић, Ивана Миклоши

Фото: Слободан Шушњевић