Divlje plaže postale omiljena kupališta Novosađanima
Osim Štranda, koji je tradicionalna destinacija za ljubitelje Dunava, Novi Sad ima dosta plaža na kojima se veliki broj sugrađa okuplja uprkos upozorenjima spasilaca da one nisu bezbedne za kupanje.
Na divljim plažama nema suncobrana i ležaljki, kao ni barova iz kojih trešti glasna muzika pa svi koji vole ovakav odmor, tu mogu da uživaju u miru i tišini reke, koju povremeno prekinu talasi, smeh dece ili veseli lavež uzbuđenih pasa. Na njima svako može i da se osami, s obzirom na to da na tim plažama nema gužve.
Tokom dana se mogu sresti manje ili veće grupe Novosađana koji, najćešće sa svojim psima, besplatno borave na Oficircu, Bećarcu, Šodrošu i drugim alternativnim plažama. Među njima je i Nebojša Đurić, koga smo zatekli u hladovini na Bećarcu, gde dolazi već 25 godina zajedno sa svoja četiri psa zbog toga što je na toj plaži, kako kaže, mirno i ima mesta za sve.
– Svi koji dolazimo ovde se poznajemo i družimo i održavamo plažu urednom koliko možemo i uvek je čisto, vidite da nema nijedne kese ili flaše, e, sad, bilo bi dobro kada bi se postavile neke kante i pokosila trava – priča nam Nebojša, i objašnjava da kupači sami rukama čupaju travu koja tu raste. – Uživaju i psi, ali i mi zajedno s njima. Oni trčkaraju pa se vrate, ali gledamo da nekome ne smetamo. Mada, koliko sam primetio, zaista nikome ne smetamo. Sunčamo se i kupamo, a voda je ovde čistija nego na drugim plažama. Na Štrand ne idem već 20 godina, tamo je gužva, a osim toga, ako nas troje hoćemo da popijemo piće, bez 700 dinara ne možemo proći, a o ceni hrane da ne govorim.
Da mnogi ovde dolaze da bi se opustili sa svojim psima kaže nam i Milica Marković iz Kotora, koju smo prekinuli u igri s psom, nestrpljivim u iščekivanju da se naš razgovor što pre završi.
– Ovde je sve dozvoljeno pa nam je tu i najprijatnije, sunca ima ujutru, a kasnije je na plaži više hlada, pa gledam da dođem u toku prepodneva – kaže Milica. – Plaža je skroz okej, a nije ni prljava. Ima malo mulja, ali ne smeta, dobro je što ima ovih grančica na plaži pa možemo da se igramo s psima. Nije me strah što ovde nema spasilaca jer sam se bavila plivanjem 13 godina, ali ima onih koji baš i nisu sigurni u sebe pa za njih može biti opasno.
Đorđa Stričevića smo sreli na Oficircu dok je zajedno s prijateljima i porodicom opušteno ćaskao u debeloj hladovini.
– Sviđa nam se ovde, mada, moglo bi da se počisti jer je smeće na sve strane, evo, baš sad je jedan gospodin prolazio i sklanjao otpad koji je neko ostavio za sobom, ali ne vredi, kad god dođemo, uvek je isto – rekao je Stričević i u šali dodao da na javnu plažu ne ide jer je, kako kaže, tamo sve sterilno.
Na divlje plaže odlaze i porodice, koje istinski ovde mogu da uživaju i igraju se sa svojom dečicom. Boris Selić je na plaži Šodroš pristao da razgovara s nama dok je dvoipogodišnjem sinu pričao o Dunavu i njegovoj moći.
– Treba da nauči neke stvari jer, naravno da je Dunav za dete od dve i po godine opasan, pa mora na vreme da nauči da pliva, i to da je to moćna reka koja ima virove i da u vodu mora da ulazi postepeno zbog naglih promena nivoa peska – objašnjava Boris dok juri za sinom Vukom. – Dolazim ovde redovno, prktično sam odrastao tu pa volim i njega da dovedem. Mada sam više voleo Ribarac i Kamenjar pre nego su postali ovo što su danas.
Po rečima Gorana Radivojevića iz Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine, divlje plaže nisu bezbedne jer nemaju ograničenu zonu za bezbedno kupanje, službu spasavanja i prve pomoći, ni obezbeđen prilaz za hitnu medicinsku pomoć zbog čega nose veći rizik od utapanja u odnosu na javno kupalište.
– Na njima nema spasilačke službe pa je samim tim smanjena mogućnost da će neko uočiti potencijalnog davljenika – priča nam Goran Radivojević. – Posetioci divljih plaža sami mogu proceniti rizik kojem se izlažu, a što je mesto na kojem se kupaju nepristupačnije, to je rizik veći jer će u slučaju nezgode službe hitne pomoći imati problem da stignu do njega i na vreme pomognu. Takođe, mesta koja su manje posećena su i manje bezbedna, i to uglavnom važi za otvorene vode. Rizik varira u odnosu na vodostaj i promenu konfiguracije terena.
V. Bijelić
Foto: N. Perković