Дивље плаже постале омиљена купалишта Новосађанима
Осим Штранда, који је традиционална дестинација за љубитеље Дунава, Нови Сад има доста плажа на којима се велики број суграђа окупља упркос упозорењима спасилаца да оне нису безбедне за купање.
На дивљим плажама нема сунцобрана и лежаљки, као ни барова из којих трешти гласна музика па сви који воле овакав одмор, ту могу да уживају у миру и тишини реке, коју повремено прекину таласи, смех деце или весели лавеж узбуђених паса. На њима свако може и да се осами, с обзиром на то да на тим плажама нема гужве.
Током дана се могу срести мање или веће групе Новосађана који, најћешће са својим псима, бесплатно бораве на Официрцу, Бећарцу, Шодрошу и другим алтернативним плажама. Међу њима је и Небојша Ђурић, кога смо затекли у хладовини на Бећарцу, где долази већ 25 година заједно са своја четири пса због тога што је на тој плажи, како каже, мирно и има места за све.
– Сви који долазимо овде се познајемо и дружимо и одржавамо плажу уредном колико можемо и увек је чисто, видите да нема ниједне кесе или флаше, е, сад, било би добро када би се поставиле неке канте и покосила трава – прича нам Небојша, и објашњава да купачи сами рукама чупају траву која ту расте. – Уживају и пси, али и ми заједно с њима. Они трчкарају па се врате, али гледамо да некоме не сметамо. Мада, колико сам приметио, заиста никоме не сметамо. Сунчамо се и купамо, а вода је овде чистија него на другим плажама. На Штранд не идем већ 20 година, тамо је гужва, а осим тога, ако нас троје хоћемо да попијемо пиће, без 700 динара не можемо проћи, а о цени хране да не говорим.
Да многи овде долазе да би се опустили са својим псима каже нам и Милица Марковић из Котора, коју смо прекинули у игри с псом, нестрпљивим у ишчекивању да се наш разговор што пре заврши.
– Овде је све дозвољено па нам је ту и најпријатније, сунца има ујутру, а касније је на плажи више хлада, па гледам да дођем у току преподнева – каже Милица. – Плажа је скроз океј, а није ни прљава. Има мало муља, али не смета, добро је што има ових гранчица на плажи па можемо да се играмо с псима. Није ме страх што овде нема спасилаца јер сам се бавила пливањем 13 година, али има оних који баш и нису сигурни у себе па за њих може бити опасно.
Ђорђа Стричевића смо срели на Официрцу док је заједно с пријатељима и породицом опуштено ћаскао у дебелој хладовини.
– Свиђа нам се овде, мада, могло би да се почисти јер је смеће на све стране, ево, баш сад је један господин пролазио и склањао отпад који је неко оставио за собом, али не вреди, кад год дођемо, увек је исто – рекао је Стричевић и у шали додао да на јавну плажу не иде јер је, како каже, тамо све стерилно.
На дивље плаже одлазе и породице, које истински овде могу да уживају и играју се са својом дечицом. Борис Селић је на плажи Шодрош пристао да разговара с нама док је двоипогодишњем сину причао о Дунаву и његовој моћи.
– Треба да научи неке ствари јер, наравно да је Дунав за дете од две и по године опасан, па мора на време да научи да плива, и то да је то моћна река која има вирове и да у воду мора да улази постепено због наглих промена нивоа песка – објашњава Борис док јури за сином Вуком. – Долазим овде редовно, прктично сам одрастао ту па волим и њега да доведем. Мада сам више волео Рибарац и Камењар пре него су постали ово што су данас.
По речима Горана Радивојевића из Удружења спасилаца на води Војводине, дивље плаже нису безбедне јер немају ограничену зону за безбедно купање, службу спасавања и прве помоћи, ни обезбеђен прилаз за хитну медицинску помоћ због чега носе већи ризик од утапања у односу на јавно купалиште.
– На њима нема спасилачке службе па је самим тим смањена могућност да ће неко уочити потенцијалног дављеника – прича нам Горан Радивојевић. – Посетиоци дивљих плажа сами могу проценити ризик којем се излажу, а што је место на којем се купају неприступачније, то је ризик већи јер ће у случају незгоде службе хитне помоћи имати проблем да стигну до њега и на време помогну. Такође, места која су мање посећена су и мање безбедна, и то углавном важи за отворене воде. Ризик варира у односу на водостај и промену конфигурације терена.
В. Бијелић
Фото: Н. Перковић