CIRKUS Pod šatru po komad nostalgije
Cirkus kao oblik zabave širokih masa postoji “od kako je gavran pocrneo” i definitivno je jedan od daljih predaka svega onoga što danas zovemo zabavom.
Moglo bi se reći da su iz njega proistekli ulični zabavljači, ekstremni sportovi, dečje igraonice, pa i današnji rijaliti programi definitivno vuku korene iz cirkusa. Međutim, neizbežna smena generacija učinila je svoje pa su cirkusi polako postali smešno-tugaljiva parodija sami sebi, a reporter “Dnevnika” je prethodne sedmice u kojoj su u Novom Sadu istovremeno gostovala dva, sa tridesetak godina zakašnjenja makar delimično “pohvatao” nešto od poente čuvenih stihova Đorđa Balaševića o cirkusu koji odlazi...
Nije nikakva mudrost utvrditi da su cirkusi prevaziđeni jer današnji klinci imaju pristup stvarima o kojima deca pre 30-40 godina nisu mogla ni da sanjaju, pa nije ni čudo što se slabo oduševljavaju vratolomijama na trapezu ili šarenim klovnovima koji izvode prastare trikove. Mnogo bolje su se u četvrtak na popodnevnoj predstavi cirkusa “Medrano”, proveli njihovi roditelji, odnosno ona deca od pre 30-40 godina kojima uprkos godinama i stečenom iskustvu pojam cirkus i dalje ima “neku svoju težinu”.
Oni su uz duboke uzdahe glumeli zabrinutost zbog para koji je izvodio tačku na trapezu, iskreno se smejali jeftinim skečevima i bizarnim detaljima koji se mogu videti samo na ovakvom mestu.
Malobrojna grupa umetnika dala je sve od sebe, i taj trud se mora ceniti, a kada ih sretnete u pauzi između predstava, opet se vraćaju Đoletovi stihovi “sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik”, ali i oni od Fredijevog “Kvina” – “Show must go on” te artisti pogase cigarete i vraćaju se na scenu..
Kad su tigrovi trčali po Limanu
Pored naše, na predstavi se pojavila i solidna ekipa kolega sa Radio televizije Vojvodine, ali u ulozi roditelja. Dimitrije Banjac, poznatiji kao Đorđe Čvarkov pažljivo je “upijao” program ne bi li pronašao nešto za svoj “Državni posao”. Uglavnom zadovoljan onim što je video, kaže da su cirkusi nekada bili veća atrakcija.
- E, još kad su dolazili na Liman, tigrovi su trčali po livadama gde je sada NIS, a ljudi bežali u kuće. A jednom je slon Miletu Radovanoviću pojeo sve kokice, uvalio surlu i pokupio, a ovaj nije smeo da se otima … - priseća se Banjac (mada više liči na Čvarkova) “zlatnog vremena” cirkusa.
Iako je teško utvrditi šta je bilo istrošenije - šator ili trikovi, iako je siroma piton jedva živ, a pudlice već umorne od stalnog skakanja kroz obruče i provlačenja, iako je majstor sa trapeza morao u pauzi svojih nastupa da popravlja binu, iako to nije ni bila prava bina, iako je žongler izašao nezagrejan pa je na licu mesta pred publikom malo uvežbavao tačku, iako je glavnom klovnu osnovni rekvizit u svakoj tački rolna toalet papira, ipak je to bilo najbolje potrošenih 600 dinara u 2019. godini. Skoro kao da sam, kao u onoj reklami za Ligu šampiona, “viza” karticom poplaćao sve što treba, kupio kartu i odgledao sinoć u Madridu Liverpul-Totenhem – dakle neprocenjivo…
Niko Perković