ЦИРКУС Под шатру по комад носталгије

Могло би се рећи да су из њега проистекли улични забављачи, екстремни спортови, дечје играонице, па и данашњи ријалити програми дефинитивно вуку корене из циркуса. Међутим, неизбежна смена генерација учинила је своје па су циркуси полако постали смешно-тугаљива пародија сами себи, а репортер “Дневника” је prеthodnе седмице у којој су у Новом Саду истовремено гостовала два, са тридесетак година закашњења макар делимично “похватао” нешто од поенте чувених стихова Ђорђа Балашевића о циркусу који одлази...

Није никаква мудрост утврдити да су циркуси превазиђени јер данашњи клинци имају приступ стварима о којима деца пре 30-40 година нису могла ни да сањају, па није ни чудо што се слабо одушевљавају вратоломијама на трапезу или шареним кловновима који изводе прастаре трикове. Много боље су се у четвртак на поподневној представи циркуса “Медрано”, провели њихови родитељи, односно она деца од пре 30-40 година којима упркос годинама и стеченом искуству појам циркус и даље има “неку своју тежину”.

Они су уз дубоке уздахе глумели забринутост због пара који је изводио тачку на трапезу, искрено се смејали јефтиним скечевима и бизарним детаљима који се могу видети само на оваквом месту. 

Малобројна група уметника дала је све од себе, и тај труд се мора ценити, а када их сретнете у паузи између представа, опет се враћају Ђолетови стихови “све те маске крију бол и неки сасвим други лик”, али и они од Фредијевог “Квина” – “Show муст го он” те артисти погасе цигарете и враћају се на сцену..  

Кад су тигрови трчали по Лиману

Поред наше, на представи се појавила и солидна екипа колега са Радио телевизије Војводине, али у улози родитеља. Димитрије Бањац, познатији као Ђорђе Чварков пажљиво је “упијао” програм не би ли пронашао нешто за свој “Државни посао”. Углавном задовољан оним што је видео, каже да су циркуси некада били већа атракција.     

- Е, још кад су долазили на Лиман, тигрови су трчали по ливадама где је сада НИС, а људи бежали у куће. А једном је слон Милету Радовановићу појео све кокице, увалио сурлу и покупио, а овај није смео да се отима … - присећа се Бањац (мада  више личи на Чваркова) “златног времена” циркуса.

Иако је тешко утврдити шта је било истрошеније - шатор или трикови, иако је сирома питон једва жив, а пудлице већ уморне од сталног скакања кроз обруче и провлачења, иако је мајстор са трапеза морао у паузи својих наступа да поправља бину, иако то није ни била права бина, иако је жонглер изашао незагрејан па је на лицу места пред публиком мало увежбавао тачку, иако је главном кловну основни реквизит у свакој тачки ролна тоалет папира, ипак је то било најбоље потрошених 600 динара у 2019. години. Скоро као да сам, као у оној реклами за Лигу шампиона, “виза” картицом поплаћао све што треба, купио карту и одгледао синоћ у Мадриду Ливерпул-Тотенхем – дакле непроцењиво… 

Нико Перковић