Cilj je socijalizacija, a ne izolacija zavisnika

Naime, nakon što je Vlada Srbije izmenila Uredbu o planu mreže zdravstvenih ustanova, najveći deo novosadskih pacijenata koji su u programu lečenja metadonom i drugim zamenskim lekovima, i koji su do sada na kontrole išli u Klinički centar Vojvodine, od ove godine to čini u ambulanti Doma zdravlja „Novi Sad“ u Ulici Zmaj Ognjena Vuka, što sa sobom povlači i negativne reakcije građana koji žive u okolini ove ambulante.

Kako je na sednici kazala predsednica Komisije prof. dr Aleksandra Dickov, inače načelnica Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju KCV-a, u ovoj ustanovi na lečenju ostaje 150 najtežih pacijenata, dok preostalih 600, koji su dobrovoljno ušli u program lečenja, na kontrole sada idu u pomenutu ambulatnu Doma zdravlja. Ona je istakla da je najbolje rešenje da se ovi pacijenti rasporede po svim ambulantama Doma zdravlja, ali će to biti moguće tek kada se ambulante osposobe stručno i kadrovski.

„Sada imamo dva problema: prvi je kada pacijenti izađu iz Metadonskog centra ili ambulante na ulicu, a drugi je što heroinski zavisnici, koji nisu u programu lečenja dolaze pred ove ustanove“, naglasila je dr Dickov.

Predsednik Saveta za javni red Dušan Popović, podsetio je da je Grad, zbog situacije pred Metadonskim centrom KCV, u Ulici Mikole Kočiša, očistio okolno rastinje, pojačao rasvetu, a u dogovoru s policijom pojačano je prisustvo policije u vreme kada najviše pacijenata dolazi po terapiju. On je istakao da su, i pored incidenata koji su pacijenti, ali i zavisnici, činili u blizini Centra, svi svensi da se radi o bolseti zavisnosti i da je krajnji cilj da se ove osobe izleče terapijom i vrate u društvo.

„Ne možemo da selimo Centar s jednog mesta na drugo, jer nije cilj izloacija pacijenata, već njihova socijalizacija. Stoga bi trebalo da utvrdimo redosled mera, kako bi se sprečile posledice i negativni efekti koji mogu da se odraze na okolinu. U rešavanje ovog problema mora da se uključi ceo sistem sa svojom infrastrukturom“, rekao je Popović, dodavši da bi se trebalo baviti što više prevencijom i podizanjem svesti o štetnosti droga od najmlađih uzrasta.

Dr Nikola Vučković, osnivač Metadonskog centra, naglasio je da  je Komisija za borbu protiv droge, uz podršku grada radila, i dalje radi na podizanju svesti, te da je uvođenjem metadona u terapiju načinjen veliki pomak na lečenju heroinskih zavisnika.

Važna saradnja ustanova 



i institucija Doktorka Snežana Ukropina iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine dodala je da Novi Sad može da pomogne angažovanjem većeg broja psihijatara i pomoćnog osoblja, da pomogne u resocijalizaciji kroz angažovanje lečenih zavisnika u svojim preduzećima i ustanovama, te da je od presudnog značaja saradnja svih društvenih ustanova i institucija koje se bave bliskim problemima. Takođe, ona je istakla da se zavisnici, koji se leče, s pravom nalaze na slobodi.

„U Novom Sadu stagnira ili je u opadanju broj heroinskih zavisnika. Uvođenjem metadona sprečili smo pojavu novih zavisnika, i sad lečimo postojeće. Između 800 i 1.000 zavisnika trenutno je na supstituciji, a procenjujemo da oko nas ima još njih 2.000 koji su na heroinu, koji se motaju oko metadonskih cenatara i koje ne možemo da privučemo na terapiju. Međutim, Novi Sad, sa trećinom zavinsika na lečenju, prednjači u državi“, kazao je dr Vučković.

Po njegovim rečima, u grupi heroinskih zavisnika koji se leče za dve trećine smanjen je broj osuđenih, oni zasnivaju porodice, zapošljavaju se. Dr Vučković smatra da Novom Sadu nedostaju takozvani „droping centri“ za stotinak pacijenata koji nemaju nikog svog i koji prave najviše problema okolini, a u kojim bi se takve osobe mogle okupati, presvući, odmoriti...

I član Gradskog veća za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat složio se da je najbolje rešenje da se pacijenti rasporede po svim ambulantama Doma zdravlja, što bi značilo da bi na svaku ambulantu išlo po šest, sedam pacijenata. Međtuim, kako je rekao, Dom zdravlja „Novi Sad“ najveći je u regionu i sa najvećim problemima.

„Pokrajina već dve godine ne uplaćuje 20 miliona dinara koje je ranije plaćala, raskinut je ugovor o čišćenju Doma zdravlja, a pošto su tržišni uslovi uvedeni i u vanstandardne usluge, kao što su sitematski pregledi, Dom zdravlja ne može u tome da se takmiči s privatnim sektorom. Od pet miliona dinara mesečno koje je tako zarađivao, sada su prihodi smanjeni na trećinu“, rekao je dr Horvat, ponovivši da bi država trebalo da omogući zapošljavanje dodatnih psihijatara i socijalnih radnika. On je naglasio da će uskoro ti problemi pasti na leđa Pokrajine, koja bi trebalo da preuzme sve zdravstvene ustanove primarne zaštite na svojoj teritoriji.

Naredna sednica Saveta za javni red i mir i bezbednost biće održana uskoro, a na nju će biti pozvani i predstavnici durgih ustanova, kako bi se došlo do održivog rešenja i za pacijenate i za građane, rekao je prtedsednik Saveta za javni red i mir i bezbednost Dušan Popović.

S. Krstić